Radu Roseti — разлика између измена

Porodica je bila u vlasništvu velikog imanja Kajuci, nedaleko od banje Slanik-Moldavija, koja je bila Raduov dom i dom njegove braće i sestara.<ref>{{harvnb|Rosetti||p=9–14, 30–31}}</ref> Iako mu je rumunski bio maternji jezik, Radu je naučio grčki od svoje bake sa očeve strane. Kasnije je naučio da tečno govori francuski(njegov omiljeni jezik izražavanja), engleski, nemački, italijanski i španski, stekao je određeno znanje latinskog jezika, a od 1888. i staroslovenskog jezika.<ref>Rosetti, pp. 16, 45. See also Ornea (1988), pp. 87–88, 95–96</ref> Studirao je u Jašiju, Ženevi, Tuluzu (gde je završio srednju školu) i Parizu,<ref name="sasu"/> a njegova jedina diploma bila je diploma Bacalaureat.<ref>{{harvnb|Boia|2010|pp=292}}; Ornea (1988), pp. 87–88, 89–90</ref> Tokom svog boravka u Švajcarskoj, indirektno je bio svedok pada Francuske, predajom Armije de l'Est; tada je postao veoma zainteresovan za konzervativnu i legitimisticku politiku, švercujući oružje u Navaru tokom Trećeg karlističkog rata.<ref>{{harvnb|Rosetti||p=14–16}}</ref>

 

 

Radu je nasledio Kajuci nakon Radukanuove smrti u junu 1872, koristio je šume za lov, a uglavnom je lovio jašući konja.<ref>{{harvnb|Rosetti||p=14}}</ref> Bio je domaćin važnim ličnostima u rumunskom javnom životu, tako je „obradio” i članove Nacionalne liberalne stranke, kao i opozicione konzervativne partije.<ref>{{harvnb|Rosetti||p=22–25}}</ref> Žrtvujući svoje snove o tome da postane inženjer kako bi nadgledao svoje nasleđe, Roseti se nadao da ce modernizovati Kajuci tokom tranzicije od manorijalizma do punog kapitalizma. U nemogucnosti da prilagodi svoj način života, na kraju je podlegao pritiscima tržišta.<ref>{{harvnb|Ornea|1988|pp=87-89}}; Rosetti, pp. 11–14, 21–22, 29–30</ref>