Лака крстарица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
== Настанак ==
 
=== Заштићене крстарице и оклопни крсташи ===
У периоду од [[1890]]. до [[1905]]. године, у свим ратним морнарицам долази на основу намене, до класификације крстарица на; ''I класу'', ''II класу'', и ''III класу''. Крстарице ''I класе'' имале су улогу заштите сопствених комуникација и вођење [[Крстарички рат|крстаричког рата]] на [[Океан|океанима]]. Крстарице ''II класе'', такође су имале исти задатак као и претходне, с тим што су због мањег депласмана њихова операцијска подручја, била мора. Крстарице ''III класе'' требало је да дејствују у склопу флотних састава. Основно наоружање крстарица, била је артиљеријеартиљерија, али су имале и 4 до 6, углавном надводних, торпедних цеви. Када се испоставило да крстарице ''I класе'', имају и сувише слаб оклоп, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], [[Француска]] и [[Сједињене Америчке Државе]] започињу са градњом нове врсте ратног брода, који је добио назив [[оклопни крсташ]]. Након [[Руско-јапански рат|Руско-јапанског рата]], показало се да је оклоп крстарица ''II'' и ''III класе'', толико слаб, да не може заштити виталне делове брода чак ни од топовских пројектила мањег калибра.<ref>''Крстарица'', '''[[Војна енциклопедија]]''' књига 4. - страна 727, Београд 1972. године.</ref>
[[Датотека:HMS Aurora (1913).jpg|десно|300п|мини|Лака крстарица Аурора, класе Еритјуз, 1913. године.]]
 
За прве „праве“ лаке крстарице, сматрају се британски бродови [[Британске лаке крстарице класе Еритјуз|класе Еритјуз]]<ref>Практично ту част су више заслужиле крстарице класе Чатам, које су такође имале оклопни појас и турбине, а први брод те класе је ушао у строј свега пар месеци након што је почела изградња крстарице Еритјуз, но појам «Лака крстарица» се прво употребио код извиђачких крстарица са турбинама: [http://www.wunderwaffe.narod.ru/Magazine/MK/1995_04/06.htm Снаге Велике британије 1914—1918. године. Приручник састава бродова - Лаке крстарице.], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>, насталих као даљи развој извиђачких крстарица (-{''Scout cruiser''}-). Оне су се одликовале многим новитетима, од којих је главни био, оклопни појас у висини водене линије.
=== Лаки оклопни крсташи ===
За прве „праве“ лаке крстарице, сматрају се британски бродови [[Британске лакеЛаке крстарице класе ЕритјузАретуза|класе ЕритјузАретуза]]<ref>Практично ту част су више заслужиле крстарице класе Чатам, које су такође имале оклопни појас и турбине, а први брод те класе је ушао у строј свега пар месеци након што је почела изградња крстарице Еритјуз, но појам «Лака крстарица» се прво употребио код извиђачких крстарица са турбинама: [http://www.wunderwaffe.narod.ru/Magazine/MK/1995_04/06.htm Снаге Велике британије 1914—1918. године. Приручник састава бродова - Лаке крстарице.], Приступљено 10. 4. 2013.</ref> из 1913, насталих као даљи развој извиђачких крстарица (-{''Scout cruiser''}-). Оне су се одликовале многим новитетима, од којих је главни био, оклопни појас у висини водене линије.
 
Заједно са изградњом крстарица класе класе Еритјуз, појављује се и термин «лаке крстарице».<ref>При пројектовању, ове крстарице су класификоване као извиђачке или крстарице -{''III класе''}-, -{'''Крейсера Второй Мировой'''}-, -{''Патянин С. В., Дашьян А. В. и др''}-</ref>
Линија 12 ⟶ 15:
Приказујући сликовито у парламенту вредности ново изграђених крстарица, [[Винстон Черчил]] назива те бродове: „лако оклопљене крстарице“ (-{''Light armored cruisers''}-), представљајући их као јединствене, од малих флотних бродова, заштићене вертикално оклопном по целој дужини корпуса.<ref>[http://www.wunderwaffe.narod.ru/WeaponBook/C_Class/02.htm А. Донец Прямые потомки «скаутов» : Крейсера типа С. Введение.], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>
 
Под термином «Оклопљена крстарица», Британци су обично подразумевали све крупније бродове, те стога се из назива ускоро брише «Оклопљене» (-{''Armored''}-), и нови брови добијају назив «Лаке крстарице» (-{''Light cruisers''}-). Ускоро и остале државе прихватају назив лаке крстарице, али је званично назив «Лака крстарица», установљен тек након [[Лондонска поморска конференција|Лондонске поморске конференције]] [[1930]]. године, када су и многе крстарице изграђене пре крстарица класе ЕритјузАретуза, ретроактивно добиле назив «Лаке крстарице». Основни задаци нових бродова су били:
* Извођење извиђања у интересу главних снага флота.
* Подршка својим лаким снагама.
Линија 19 ⟶ 22:
Упркос томе, што је таквих крстарица требало веома много, цена изградње је била јако велика. Као резултат високе цене градње, у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] се праве пројекти за израду лаких крстарица од 3.000 – 5.000 тона, са другостепеним карактеристикама - нови бродови требало је да дејствују у ограниченом акваторијуму [[Северно море|Северног мора]]. Мале размере бродова су утицале на смањење цене градње, и уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]], Велика Британија је започела масовну градњу лаких крстарица тога типа<ref>Пред Први светски рат, у „Лаке крстарице“ су преформулисане скоро све оклопне крстарице које су поседовале турбинске уређаје.</ref>
 
Огромно морско пространство Британске империје, је захтевало и израду још једног типа крстарице – већег, са већом даљином пловљења и бољим условима за посаду, и коначно, са јачим наоружањем. Родоначелник нових лаких крстарица (-{''Trade protection cruisers''}-) биле су крстарице [[Британске лакеЛаке крстарице класе Таун|типа Чатам]] или [[Британске лакеЛаке крстарице класе Таун|Бирмингем]]<ref>У појединим литерарума се називају крстарице класе Бирмингем. Ипак најраспрострањенији назив за ове крстарице је „класа Таун“, пошто су све носиле имена британских градова.</ref> Код нових крстарица депласман је повећан на 5.200 тона, а наоружане су топовима калибра 152 -{''mm''}-, што је британској флоти дало високоефективне бродове за борбу са рејдерима непријатеља, а уједно су предвиђене и као замена за крстарице класе ЕритјузАретуза: просечна цена изградње крстарице класе ЕритјузАретуза је била 285.000 фунти, а крстарица класе Четам 356.000 фунти».<ref>-{'''Крейсера Второй Мировой'''}-, -{''Патянин С. В., Дашьян А. В. и др''}-</ref>
 
 
== Карактеристике ==
Разлика између лаких и [[тешка крстарица|тешких крстарица]] је била прилично нејасна све до [[Вашингтонски поморски споразум|Вашингтонског поморског уговора]] из [[1922]]. године, којим је установљен стандард према којем су тешке крстарице постале све оне с главним топом чији је калибар већи од 155 -{mm}-.
 
Величина ових јединица се креће од 50005.000 па до око 80008.000 тона, а максимална брзина од 33 до 37 чворова.
 
== Референце ==