Историја Бугарске у Византијском царству — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
(нема разлике)

Верзија на датум 21. новембар 2020. у 11:54

Византијска Бугарска или Бугарске у Византијском царству или Бугарска под византијском влашћу назива се период од 1019. до 1185. године, током којег бугарска држава није постојала. Овај период је започео после византијског освајања Бугарски Срем од Константина Диогена и завршио се устанком Асена и Петра. [1]

Бугарска под византијском влашћу. Устанци и нереди.

Са становишта историјске методологије с обзиром на чињенице, овај период је јасно подељен на два дела — до почетка обнове Комнина (1019-1081), а затим (1081-1185).

Освајање Првог бугарског царства од Византије трајало је пола века и посебно крваво. Из тог разлога, Василије II Бугароубица након освајања није донео одлуку о променама како би бескрвно успоставио нови статус кво. Бугарске земље које су пружиле најжешћи отпор одвојене су у Бугарска (тема), а бугарска црква је деградирана (јер нема државе) и трансформисана у Охридску архиепископију са седиштем у теми. Упркос мекој политици наметања византијске владавине над Бугарима, устанци Бугара против нове владе смењивали су се један за другим — Устанак Петра Дељана; Устанак у Тесалији (1066) којим је руководио Никулица Делфина; Устанак Ђорђа Војтеха; Устанак у Паристриону; побунама Добромира у Месембрији и Леке у Средецу (1079). [2]

По доласку Комнина на власт, бугарски устанци су се стишали попут чаробног штапића. Разлог за то је интеграција старе бугарске аристократије у владавину царства, што се може судити према списима Ане Комнене о њеној баки Марији Бугарској у „Алексијади“.

Референце

Види још