Историја Финске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
Хришћанство је почело озбиљније да се шири у Финској током 12. века. Према каснијим, писаним изворима, бискуп Хенри, вероватно Енглез или Шкот, стигао је у Финску око [[1155]], са идејом да уреди црквену организацију и организује наплату црквених намета. Највероватније уз подршку краља Шведске. Хенри је постао веома поштован (статус мученика) чим је стигао, а касније је постао култна фигура. Ипак, нема чврстих доказа о постојању Бискупа Хенрија.
Према неколицини преживелих писаних докумената, Црква у Финској је и пред крај 12. века била у веома хаотичном стању. У раном 13. веку, мисионар бискуп Томас, је успео да је стабилизује и доведе у ред. У исто време, неколико световних сила се такође, борило за премоћ око Финске: Краљевина Шведска, [[Данска]], [[Велики Новгород|Новгород]] са руског северозапада, а вероватно и Немачки витешки ред. Финци су имали своје поглаваре, али не и централизовану власт. Упркос културној и језичкој блискости, осећај заједничког “Финског идентитета” није постојао. Име „Финска“ означавало је само југозападну област познату и као "[[Права Финска]]" од 18. века. Концепт Финске “државе” у модерном смислу развила се постепено између 15. и 18. века. Идеју је убрзала Католичка Црква, својим уједињавајућим ефектом, која ја данашњу Финску видела као један [[епископат]] сматрајући да су хришћани једног епископата браћа.
Чини се да је шведски регент, [[Биргер Јарл]], успео да стабилизује шведску власт у Финској након „крсташког похода“, који се највероватније одиграо [[1238]]. или [[1249]]. Новгород је завладао [[Карелија|Карелијом]], облашћу источно од Финске, чије је становништво и данас блиско Финцима, језички и етнички. Тако се граница католичке и православне цркве поклопила са источном границом Финске.
Ред 21:
Током 13. века, Турку је постао бискупско седиште а та је бискупија у средњем веку идентификована као финска у данашњем смислу, јер других седишта у Финској није било. Катедрала у Турку је била центар Светог Хенрија, и културни центар целе бискупије. Бискуп је вршио црквену власт над већим делом данашње Финске и био је најмоћнији човек. Бискупи су често били Финци, али су командири војске по замковима углавном били скандинавски или немачки племићи. Године [[1362]]. представници из Финске су позвани да учествују у избору краља Шведске, па се ова година често помиње као време интегрисања овог подручја у Краљевину Шведску. Као и у скандинавском делу краљевине, ниже племство чинили су магнати који су могли да приуште наоружање и оклоп за коњаника. Њих је углавном било на југу Финске.
Јако утврђење Вијипури (шведски [[Виборг (Русија)|Виборг]]) чувало је источну границу Финске. Шведска и Новгород потписали су [[Нотеборшки мир|мировни споразум у Нотеборгу]] [[1323]]. али он није потрајао. Тако је [[1348]]. шведски краљ [[Магнус IV Шведски|Магнус Ериксон]] започео неуспели крсташки поход против православних [[јерес|јеретика]], који је само ујединио његове противнике и коштао га круне. Камен спотицања у односима Шведске и Новгорода била је северна обала Ботничког залива и дивљина области [[Савонија|Саво]] или [[Савонија|Савонија/Саволакс]] на истоку Финске. Новгород је та подручја сматрао као ловишта и риболовишта својих карелијских поданика, и противио се постепеном насељавању католика са запада. Повремене пограничне чарке Шведске и Новгорода обележиле су крај 14. и 15. века, али већином је владао затегнути мир. Постојале су и унутрашње тензије. Током [[1380-е|1380-их]] грађански рат је беснио у скандинавском делу Шведске, а немири су се пренели и у Финску. Победник је била Краљица [[Маргарета I Данска]], која је током [[1389]]. под јединствену власт довела три скандинавска краљевства [[Шведска|Шведску]], [[Данска|Данску]] и [[Норвешка|Норвешку]] у такозвану Калмарску унију. Следећих 130 година обележили су покушаји различитих шведских фракција да се отцепе из уније. Финска је била повремено умешана у те борбе, али се може рећи да је 15. век донео мир и напредак, раст броја становника и економски развој. Крајем 15. века стање на источној граници се заоштрило. [[Велика московска кнежевина]] је освојила Новгород, и припремала се да под својом влашћу уједини све [[Руси|Русе]], па су се односи са Шведском заоштрили. Године [[1495]]. и [[1497]], беснео је [[Руско-шведски рат (1495—1497)|брутални рат]]. Утврђење Виборг одолео је руској опсади, према легенди, спасло га је чудо.
== XVI век ==
| |||