Церовица (Станари) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена - мислим да ово није стандард, већ се поставља основни број ознака: поништење |
м Допуна чланка ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 20:
Овде се налази [[Црква Светих апостола Петра и Павла (Церовица)|Црква Светих апостола Петра и Павла]].
== Историја ==▼
Између жељезничке пруге [[Добој]] – [[Бањалука]] и цесте [[Добој]] – [[Јелах]] – [[Прњавор]] [[Бањалука]] налази се једна лијепа [[Српска православна црква]] на једном брежуљку званом Гојаковац. Само мјесто Гојаковац добија свој назив из турског времена. Наиме, ту се у борбама против Турака истакао чувени хајдук Гојко, кога су Турци мучки убили. На успомену на хајдука Гојка пређашњи становници дадоше име мјесту „Гојаковац“. Гојаковац је познат и по томе што је на њему саграђена црква и школа. Он је био први центар писмености и културе. Такође је и у економском погледу одиграо врло важну улогу, пошто су ту никле прве трговине. Гојаковац јесте један мали засеок села Церовице. По називу села и парохија Добија своје име „церовичка“. Некада су на подручју овога села, а и цијеле парохије биле непрегледне шуме. Највише је расло дрво цер и по њему и село добија име Церовица. Првобитни становници Церовице су дошли из разних крајева а нарочито из Херцеговине. Као најстарије породице третирају се „Јосићи“ и „Анђелићи“ поријеклом из Херцеговине. Дошавши у овај крај, суочили су се са многим потешкоћама. Као прво требало је искрчити шуме. А послије посао већ иде лакше. Затим су основали и гробље и то на Гојаковцу. Ту су се одржавали и први молитвени скупови, најприје под отвореним небом а затим под шатором. На молитве су долазили не само мјештани села Церовице, него мјештани из других села: [[Витковци]], [[Блажевци]], [[Бобаре]], [[Врела]], [[Горња Радња]], [[Радња Доња]], [[Станари]], [[Рашковци]], [[Љеб]], [[Осредак]], [[Остружња Горња]] и [[Остружња Доња]]. Церовичка парохија данас се састоји од два села Церовица и [[Витковци]].
На територији Церовице живе Срби. Клима је умјерено континентална. Пошто је терен брдовит, народ се бави сточарством и земљорадњом. Сада већ преовладава радништво које је запослено широм наше земље и свијета. Народ ове парохије био је одувијек побожан и на врло високом моралном степену. Свакако као такав он је чезнуо, тј. имао је жељу да једног дана сагради свети храм гдје ће се састајати и заједнички упућивати молитве Господу Богу. Када се освећивала српска православна црква, посвећена Св. Апостолима Петру и Павлу, о Петровдану 1892. године, ту је било 48 српских породица. Становништво се бавило земљорадњом, сточарством и пчеларством. Свештеник је тада био прота Коста Анђелић рођен у Церовици из свештеничке породице.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", ...</ref>
== Географија ==
Локалитет „Обли камен“ налази се у селу Церовица у [[општина Станари|општини Станари]], на самој линији раздвајања са Федерацијом БиХ. У току посљедњег, Отаџбинског рата, мраморја су испретурана тако да су свих шест дислоцирани и окренути на разне стране али већином у правцу исток–запад. Видљиви су трагови оштећења и лупања, највјероватније тенковским гусјеницама. Нису уочени натписи ни цртежи. До овог локалитета долазимо са регионалног пута [[Прњавор]] – [[Тешањ]] у правцу засеока Горњи Божићи у Церовици код мјеста Криж. Локалитет је евидентиран у археолошкој литератури. Стећак датира из касног средњег вијека.
Локалитет Камење „стећци“. Смјештен је на благој заравни испод бријега званог Васиљевића главица. Мрамор се налази са горње стране локалног пута и у близини раскрснице. Оријентисан је у смјеру исток–запад. Иако нас назив локалитета упућује на више мраморја тренутно се налази само један. Могуће је да је ту постојала већа некропола која је временом уништена. Овај постојећи мрамор преврнут је на бок што наводи на размишљање да је намјерно дислоциран или је у питању слијегање тла, што је мања вјероватноћа. Не виде се трагови натписа ни цртежа. Локалитет је евидентиран у археолошкој литератури. Ови [[Стећци]] датирани су у касни средњи вијек.
Извор: Свештеник, протојереје-ставрофоро Мирослав Живковић: „Церовица и [[Витковци]] кроз вријеме“, Церовица 2015.
▲== Историја ==
== Музеј ==
Оснивач и реализатор сталне поставке Завичајног музеја ,,Гојаковац“ у Церовици је Парохија церовичка, предвођена парохијским свештеником, протојерејем-ставрофором Мирославом Живковићем, а по благослову Његовог Преосвештенства Господина Хризостома, епископа зворничко-тузланског. Кроз двадесетогодишњу преданост духовном раду у овом селу, прото Мирослав се старао и о сабирању знамења његове културно-историјске прошлости. Када је након Одбрамбено-отаџбинског рата, видно оштећен објекат старе основне школе, изграђене 1897. године, у власништву црквено-школске општине у Гојаковцу враћен у надлежност парохији церовичкој, вијерни народ овог села изразио је жељу да се објекат преуреди у Светосавски дом. Увиђевши да је поткровље објекта подесно за музејски простор, прото Мирослав представио је идеју за оснивање овог Музеја. Након тога, вишегодишњим напорима, сакупљањем материјалних трагова културне баштине церовичког краја, уз свесрдну помоћ и подршку мјештана и стручних сарадника, стигло се до реализације сталне поставке у мају 2014. године. Церовица је отворила Завичајни музеј „Гојаковац“.<ref>[http://spc.rs/sr/vladika_hrizostom_otvorio_zavichajni_muzej_u_cerovici Владика Хризостом отворио Завичајни музеј у Церовици (СПЦ, 12. мај 2014)]</ref> Име је добило по Србину Гојку, хајдуку који је ту осам година четовао, бранећи народ од турских зулумћара.
== Клима ==
Подручје села припада умерено континенталном појасу са умерено хладним зимама (просечна температура у јануару –0,7 ° Ц) и умерено топлим летима (просечна температура у јулу 30,9 ° Ц). Просечан број сунчаних сати је укупно 1.570 сати. Просечна годишња количина падавина је око 950 мм и равномерно је распоређена током године.
== Саобраћај ==
Главни пут М4 [[Добој]] - [[Теслић]] - [[Бања Лука]] повезује пут - Р474 [[Тешањ]] [[Прњавор (град)]] који пролази долином у подножију села Церовице од [[Јелах]] кроз [[Витковци]] поред [[Станари]] за [[Прњавор (град)]]. Међународни пут Е73 [[Добој]] удаљен је од Церовице 27 мин (25,1 km). [[Ауто-пут Бања Лука — Добој]] 9 Јануар удаљен је од Церовице 32 мин (28,1 km). [[Жељезнице Републике Српске]] кроз подручје [[Станари]] пролази електрифицирана пруга [[Бања Лука]] - [[Добој]] из Церовице до жељезничке станице [[Станари]] 12 мин (8,2 km).
== Становништво ==
{{Попис становништва Југославије
Линија 59 ⟶ 69:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat}}
* [http://cerovica.com/ Церовица у дијаспори]
* https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Cerovica_(Stanari)
* https://www.wikidata.org/wiki/Q2946728
{{Општина Станари}}
| |||