Стојан Новаковић — разлика између измена

м
Враћене измене корисника 2A02:1810:2D11:A000:C0EC:A4C2:2049:8C06 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
Нема описа измене
м (Враћене измене корисника 2A02:1810:2D11:A000:C0EC:A4C2:2049:8C06 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић)
ознака: враћање
| потпис = Stojan Novaković signature.png
}}
'''Стојан Новаковић''' ([[Шабац]], [[1. новембар]] [[1842]] — [[Ниш]], 4/[[17. фебруар]]<ref>[http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1915/02/05#page/0/mode/1up Стојан Новаковић („Политика“, 5/18. фебруар 1915)]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> или 5/[[18. фебруар]] [[1915]]<ref>{{Cite web|url=http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=385 | title=Биографија на сајту САНУ |accessdate=22. 10. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111009045446/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=385, |archive-date=9. 10. 2011 |url-status=dead }}</ref>) је био политичар,председник владе [[Србија|Србијесрпски]] заполитичар, времепредседник владавиневладе краља [[ Александaр Обреновић| Александра Обреновића ]]Србије, дипломата (посланик на страни), филолог, историчар књижевности, [[хералдика|хералдичар]] и председник [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]].
 
== Биографија ==
[[Датотека:OŠ Stojan Novaković Šabac 002.jpg|мини|лево|250п|Споменик у дворишту школе у Шапцу која носи његово име]]
Рођен је [[1. новембар|1. новембра]] [[1842]]. у [[Шабац|Шапцу]] као '''Коста''', али је касније своје име посрбио у Стојан.{{чињеница}}
 
[[Шабачка гимназија|Нижу гимназију]] завршио је у Шапцу као најбољи ученик [[1857]]. године, вишу гимназију је завршио [[1860]]. у [[Београд]]у а Лицеј (одсек за правне науке) три године касније.
 
Новаковић је [[1865]]. постављен за професора гимназије и изабран за члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Од 1869. Новаковић је био библиотекар [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]], [[1872]]. професор [[Велика школа|Велике школе]] {{чињеница}} (претече данашњег [[Универзитет у Београду|Универзитета]]).
у Београду|Универзитета]]).
 
Већ 1873. именован је за министра просвете у влади [[Јован Ристић|Јована Ристића]], да би у том ресору био укупно у три мандата (1873—1875. и [[1880]]—[[1885]]), у конзервативним и доцније напредњачким владама. Као министар просвете спровео је реформу средњег образовања чије тековине и данас постоје (поделио је гимназију на друштвени и природни смер).
 
Године 1875. Новаковић се вратио у Велику школу да предаје светску и српску књижевност и словенску филологију.{{чињеница}} Новаковић је као филолог, историчар и библиограф, оставио веома дубок траг у српској науци. Премда није, као већина његових савременика из света науке и политике, био школован у иностранству, Новаковић је био научник светске репутације, цењен као историчар у Бечу, Минхену, Берлину и Паризу. Један од предводника критичке школе [[Српска историографија|српске историографије]], Новаковић се наметнуо као водећи српски иторичар серијом значајних историјских дела, која покривају широк временски распон од средњег века па до историје Првог српског устанка.
 
Припадао је младоконзервативцима који ће прерасти 1880. у Напредну странку, коју је Новаковић основао заједно са [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутином Гарашанином]], [[Милан Пироћанац|Миланом Пироћанцем]], {{чињеница}} [[Чедомиљ Мијатовић|Чедомиљем Мијатовићем]] и Миланом Ђ. Милићевићем. Вишеструки министар и посланик, Новаковић се залагао за ред, рад и поредак, и просвећене реформе, спроведене радом елите, а уз ослонац на Круну.
и посланик, Новаковић се залагао за ред, рад и поредак, и просвећене реформе, спроведене радом елите, а уз ослонац на [[ Александар Обреновић| Александрa Обреновићa]].
 
[[Датотека:Potpisnici londonskog mira.jpg|десно|мини|Потписници [[Лондонски мир (1913)|лондонског мира 1913]], Стојан Новаковић седи први слева]]
Дипломатску каријеру започео је првом мисијом у [[Истанбул|Цариграду]] која је трајала седам година (од 1885. до [[1892]]). По повратку је постао председник [[Државни савет (Србија)|Државног савета]] да би, након три године, [[1895]]—[[1896]]. постао председник једне од дуговечнијих дванаест влада за време владавине краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]]. Пад Владе поново одводи Новаковића у дипломатију, посланик је у Цариграду до [[1900]], затим краткотрајно у [[Париз]]у, па до [[1905]]. у [[Санкт Петербург|Петрограду]] где је и пензионисан.{{чињеница}} То је, ипак, био крај само дипломатске каријере Новаковићеве.
 
По повратку у земљу, Новаковић је један од обновитеља [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредне странке]] која је добила име Српска напредна странка. У време [[Анексиона криза|Анексионе кризе]] 1909. Новаковић је изабран, упрокс малом утицају своје странке, за председника концентрационе владе. Концентрациона влада трајала је до окончања Анексионе кризе, али је Новаковић остао један од најугледнијих политичара све до своје смрти [[17. фебруар]]а (4. фебруара по јулијанском календару) [[1915]]. у јеку [[Први светски рат|Првог светског рата]].
[[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по САНУ]]
[[Категорија:Стара Србија]]
[[Категорија:Српска акција у Македонији]]
[[Категорија:Историја Македоније у новом веку]]
[[Категорија:Особе које су мењале име]]
[[Категорија:Ученици Прве београдске гимназије]]
[[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]]