Олово (Зеничко-добојски кантон) — разлика између измена

|популација = {{decrease}} 2.586465

|гшир = 44.1270012715

|гдуж = 18.5805058024

Насеље Олово настало је прије више од шест векова на обалама три планинске ријеке. У писаним документима Олово се први пут спомиње [[1382]]. године под именом Plumbum ([[латински језик|лат]]. олово) што потврђује наводе да је овај град добио име по руди [[Олово|Олова]]. Тако у [[14. век|XIV]] и [[15. век|XV веку]] Олово је било познати рударски и трговачки центар. Због престанка експлоатације оловне руде национална структура становништва мењала се кроз протекле векове. Највећи дио становништва Олова крајем [[средњи вијек|средњег века]] чинили су [[Саси]] као рудари. Доласком [[Турци|Турака]] у Олову се повећава број [[Ислам|муслиманског]] становништва које почетком [[16. век|XVI века]] гради [[џамија|џамију]] на локалитету данашњаг насеља Горње Олово, а већ у XVII вијеку муслимани чине три четвртине становништва у Олову. Вероватно због плаховитих планинских ријека (Биостице, што долази из Кнежине и Ступчанице из извора код Хан Пијеска) које су у пролеће плавиле околна поља, насеље Доње Олово настало је тек у [[20. век|XX веку]]. Развоју Доњег Олова, односно данашњег градског језгра, након [[аустроугарска|аустроугарске]] окупације, знатно је допринијела изградња пруге [[Завидовићи]]–'''Олово'''––Олово–[[Хан Пијесак]]. То уједно представља почетак планске експлоатације богатих оловских шума, што и данас представља основни привредни ресурс.