Касиндо — разлика између измена

114 бајтова додато ,  пре 9 месеци
м
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.7)
 
== Историја ==
Касиндо се раније звао Кобиљдо. Крајем 19. вијека у Касиндо долази католички женски ред ''Служавке малога Исуса'' и оснива свој самостан. Самостан и имовина редовница су национализовани након Другог свјетског рата. 1897. у Касиндолу је изграђена школа која почиње са радом сљедеће године и, са малим прекидима, ради све до данас. 1914. донесена је у Сарајеву одлука о градњи болнице Касиндо. Болница је почела са радом након Првог свјетског рата, прво као санаторијум, те као опоравилиште Уреда за осигурање радника.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1934/11/28?pageIndex=00005 "Време", 28. нов. 1934]</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/07/31?pageIndex=00005 "Време", 31. јул 1937]</ref> За вријеме Другог свјетског рата служила је као њемачка војна болница, а након рата је постала болница за плућне болести. За вријеме рата у БиХ радила је као једна од српским ратних болница и од тада је општог смјера. Прије рата у БиХ насеље Касиндо је припадало општини Илиџа, град Сарајево. У току рата је припадало општини Српска Илиџа. У саставу сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске био је и Касиндолски батаљон. са подручја Касиндола су такође и два народна хероја из Другог свјетског рата- Алекса Бојовић-Брко и Душан Пајић-Дашић, а одлука о дизању устанка у Касиндолу и околини донијета је још 24. јула 1941. на сједници партијских ћелија уз присуство Слободана Принципа-Сеље и Хасана Бркића. Усташе су у Касиндолу 20. марта 1942. починиле злочин убивши 16 заробљеника (11 чланова породице Нишић и 5 члана породице Дамјановић).
 
== Здравство ==