Википедија

Геза Војнић Хајдук — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
'''Геза Војнић Хајдук од Бајше''' (умро1830 - 1886) је био мађарски војник буњевачког порекла. Учествовао је у чувеној Мађарској револуцији 1848-1849. на страни Мађарске. Сматра се првим Суботичанином који је постао мађарски домобран 1848.
 
== Биографија ==
 
Рођен је 1830. као син благајника Ивана Војнића и Ержебет Вашаш. Припадао је чувеној буњевачкој племићкој породици Војнићи од Бајше.
 
Истакао се за време мађарске револуције 1848-1849. СтупиоКао осамнаестогодишњак супио је у 8. национални батаљон у Суботици јуна 1848. Његов пример су следили Ласло Малаховски, Иштван Пахер и још неки. Учествовао је у неколико битка. Био је десетар, а послеод 17. јануара 1849. поручник. РањенИстакао јесе приликому заузимања[[Битка код Сентомаша|битци код Сент Томаша]] (Србобрана) априла 1849., Биокоја је надпоручникзбог уодлучног бачкомдржања (четвртом)српске корпусувојске била крвава. ПрикључиоЗа сепоказану 3.храброст јеврејскому пукуовој бици Војнић Хајдук је унапређен у Суботицичин 3надпоручника. октобраБио 1849је надпоручник у бачком (четвртом) корпусу.
 
Након мађарске револуције, регрутован је у аустријску војску. Ступио је у 3. улански пук у Суботици 3. октобра 1849.
Отпуштен је из војске 1. јула 1857.▼
 
▲Отпуштен је из аустријске војске 1. јула 1857.
Био је члан Удружења војника града Суботице (од 1867). Умро је у Суботици 1886.▼
 
Учествовао је у [[Други рат за уједињење Италије|Аустријско-сардинијском рату]]. Рањен је у [[Битка код Солферина|бици код Солферина]].
 
▲Био је члан Удружења војника града Суботице (од 1867). Умро је у Суботици 1886.
 
На парламентарним изборима 1884. његови пријатељи су га именовали за нестраначног посланичког кандидата у првој изборној једници у Суботици. Међутим, победио га је кандидат владине странке Имре Иванка.
 
Умро је у Будимпешти увече 7. маја 1886. након дуге болести. Иза себе је оставио своју мајку удовицу Ержебет Војнић (рођ. Вашаш) и своју децу: сина Белу и ћерку Ирен. Сахрањен је 8. маја.
 
Поводом његове смрти, мађарски дневник „Пешти напло“ (Пештански дневник) пише да је Војнић Хајдук био први Суботичанин који је 1848. ступио у мађарску војску.
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Геза_Војнић_Хајдук”