Драгачевски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Листа НКН |
||
Ред 15:
| вебсајт =[http://sabortrubaca.rs/ -{saborubaca.rs}-]
}}
{{Инфокутија нематеријално културно наслеђе
'''Драгачевски сабор''' је годишњи [[труба]]чки фестивал и фестивал фолклора и народног стваралаштва који се одржава у [[Гуча|Гучи]], у региону [[Драгачево]]. Неколико стотина хиљада посетилаца,<ref name="url48. Sabor trubača u Guči | ZABAVA | AutoBrief.com">{{cite web|url=http://www.autobrief.com/content/populateContent.do?categoryId=61&contentId=13081|title=48. Sabor trubača u Guči | ZABAVA | AutoBrief.com|author=|authorlink=|others=|date=|format=|work=|publisher=|language=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307225214/http://autobrief.com/content/populatecontent.do?categoryid=61&contentid=13081|archivedate=7. 3. 2016|accessdate=16. 6. 2011.|url-status=dead}}</ref> из [[Србија|Србије]] и иностранства, сваке године посети село са неколико хиљада становника. Године 2005, је снимљен документарни филм о овом фестивалу, [[Гуча!]]▼
| врста_наслеђа = Драгачевски сабор трубача у Гучи
| слика = Trumpet Festival in Guca Serbia Defile.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Трубачки оркестар из [[Сирогојно|Сирогојна]] на [[Драгачевски сабор|Драгачевском сабору]] у [[Гуча|Гучи]]
| регион = [[Гуча]], [[општина Лучани]]
| назив_институције =
| заједница =
| предлагач = [[Центар за културу и спорт општине Лучани]]
| на_основу =
| датум_уписа_у_нкн = 13.10.2020
| листа_уписа_елемента =
| унеско_ознака =
| унеско_датум_уписа =
| локација_уписа =
| вебсајт = http://nkns.rs/cyr
}}
▲'''Драгачевски сабор''' је годишњи [[труба]]чки фестивал и фестивал фолклора и народног стваралаштва који се одржава у [[Гуча|Гучи]], у региону [[Драгачево]]. Неколико стотина хиљада посетилаца,<ref name="url48. Sabor trubača u Guči | ZABAVA | AutoBrief.com">{{cite web|url=http://www.autobrief.com/content/populateContent.do?categoryId=61&contentId=13081|title=48. Sabor trubača u Guči | ZABAVA | AutoBrief.com|author=|authorlink=|others=|date=|format=|work=|publisher=|language=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307225214/http://autobrief.com/content/populatecontent.do?categoryid=61&contentid=13081|archivedate=7. 3. 2016|accessdate=16. 6. 2011.|url-status=dead}}</ref> из [[Србија|Србије]] и иностранства, сваке године посети село са неколико хиљада становника. Године 2005, је снимљен документарни филм о овом фестивалу, [[Гуча!]].
Драгачевски сабор трубача у Гучи је 2020. године, на предлог [[Центар за културу и спорт општине Лучани|Центра за културу и спорт општине Лучани]],<ref>{{cite web|title=ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ И ТРУБАШТВО УПИСАНИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА |url=http://www.nkns.rs/cyr/dragachevski-sabor-trubacha-u-guchi-i-trubashtvo-upisani-u-nacionalni-registar-nematerijalnog |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=28. 11. 2020}}</ref> уписан на листу [[Нематеријално културно наслеђе Србије|Нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="НКН">{{cite web|title=ДРАГАЧЕВСКИ САБОР ТРУБАЧА У ГУЧИ |url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/dragachevski-sabor-trubacha-u-guchi |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=28. 11. 2020}}</ref>
== Историја сабора ==
Први Драгачевски сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра [[1961]]. године, када су учествовала четири оркестра. Замислио га је дугогодишњи новинар „[[Дуга (часопис)|Дуге]]“ и „[[Политика (новине)|Политике]]” [[Благоје Блажа Радивојевић]] (1925 – 2016).<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/367470/Cast-i-slava-osnivacu-Sabora-u-Guci Част и слава оснивачу Сабора у Гучи („Политика”, 9. новембар 2016)]</ref> Велики допринос у осмишљавању ове приредбе дао је писац [[Бранко В. Радичевић]], који је фестивалу дао име „''Велики (народни) сабор ‘Са Овчара и Каблара’''“.
За фестивал су заслужни и музички прегаоци [[Миодраг Васиљевић]], [[Драгољуб Јовашевић]], [[Драгослав Девић]], [[Живојин Здравковић]], [[Боривоје Илић]], [[Будимир Гајић]], војни музичар [[Миломир Милетић]] из [[Тијање|Тијања]] и два Драгачевца, Властимир Лала Вујовић и Никола Ника Стојић.
Линија 39 ⟶ 58:
== Види још ==
* [[Музеј трубе]]
* [[Трубаштво]]
* [[Нематеријално културно наслеђе]]
* [[Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије]]
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Спољашње везе ==
Линија 55 ⟶ 77:
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/409062/Prva-ljubav-zaborava-nema Прва љубав заборава нема („Политика”, 11. август 2018)]
{{Листа нематеријалног културног наслеђа Србије|state=collapsed}}
[[Категорија:Култура Србије]]
[[Категорија:Музика]]
[[Категорија:Нематеријално културно наслеђе Србије]]
[[Категорија:Фолклор]]
[[Категорија:Етнологија]]
| |||