Каћуша — разлика између измена

'''''Каћуша''''' ({{јез-рус|Катюша}} — Катјуша) је име за [[Совјетски Савез|совјетски]] [[вишецевни бацач ракета]], прво [[Ракета|ракетно]] [[Артиљерија|артиљеријско]] [[оружје]] на [[свет]]у и једно од најпознатијих артиљеријских оруђа у наоружању [[Црвена армија|Црвене армије]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Развијена током 1930-их година, Каћуша је држана у тајности све до [[Немачка|немачког]] напада на [[Совјетски Савез|СССР]]. Батерије ових ракетних бацача, којима су до тада руковале искључиво јединице [[НКВД]], стављане су по потреби на располагање појединим командантима армија на оним секторима фронта који су били посебно угрожени непријатељским нападом. На [[Бојиште|бојишту]] их је први пута користила у Другом светском рату Црвена армија [[14. јул]]ајула [[1941]]. године. Систем се састоји од више ракетних лансера постављених на шасију камиона, што му даје велику покретљивост. Ракете је могуће испаљивати појединачно или у низу. ''Каћуше'' су оружја мале прецизности, па је њихова ефикасност остварена истовременим дејством већег броја ракета на исту мету. Коришћене су као оружје подршке пешадији и оклопно-механизованим јединицама. У завршној фази рата коришћена је у великом броју током артиљеријске припреме пре почетка офанзивних дејстава. Немачки војници који су се по први пут у борби сусрели са овим оруђем назвали су га „Стаљинове оргуље“, због специфичног звука који је ракета производила приликом лансирања. Првобитна верзија овог ракетног лансера М-13 користила је ракете на чврсто гориво калибра 132 -{mm}- које су лансиране са једноставног вишеструког шинског лансера, најчешће монтираног на камиону са три осовине. Паралелно са М-13 развијен је и лансер ракета М-30 који је користио ракете калибра 300 -{mm}- које су лансиране из једноставног лансера у облику правоугаоног рама од челичних шипки, у којем су биле монтиране четири лансирне шине.{{sfn|Hogg|2000|pp=}} Познати су били совјетски системи '''БМ-13''' и '''БМ-8'''.