Музичка лествица — разлика између измена

нема резимеа измене
(greska u nazivu)
Нема описа измене
ознаке: враћена измена визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
'''Музичка лествица''' означава низ од осам узастопних [[тон]]ова (седам тонова различитог назива, и осми тон који представља поновљено име првог тона) разврстаних у октаве, који се називају према словном означавању.<ref>Benward, Bruce and Saker, Marilyn Nadine (2003). ''Music: In Theory and Practice'', seventh edition: vol. 1, p. 25. Boston: McGraw-Hill. {{page|year=|isbn=978-0-07-294262-0|pages=}}</ref> Тонови у лествици се могу читати по [[алфабет|абецеди]] и по [[солмизација|солмизацији]]. По абецеди тонови су: c (це), d (де), e (е), f (еф), g (ге), a (а) i h (ха), а по солмизацији су: до (или ут), ре, ми, фа, сол (или со), ла, си (или ти), до. Користе се и [[предзнак (музика)|предзнаци]]: повисилице (♯), снизилице (♭) и разрешилице (♮). Повисилицом се тон повишава за [[полустепен]] и додаје се наставак -ис (цис, дис, фис), снизилицом се тон снижава за полустепен и додаје се наставак -ес (цес, дес, фес), а разрешилицом се повишени или снижени тон разрешава, враћа у првобитно стање (без предзнака). Такође се тонови могу и дупло повишавати (x) (цисис, дисис, фисис) и дупло снижавати (♭♭) (цесес, десес, фесес).
 
== Изузециkaka kaka i kaka ==
* Осим обичних назива снижених тонова (цес, дес, фес и гес) неки снижени тонови се називају другачије:
# Снижен тон е се не назива еес него ес, због тога што српски језик не трпи два иста слова једно до другог.
Анониман корисник