Ријека (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.1 |
м Ситно |
||
Ред 21:
| густина = 2.923
| гшир = 45.32699
| гдуж = 14.
| надм_висина =
| градска_насеља = <!-- није обавезно -->
Ред 35:
| странка = [[Социјалдемократска партија Хрватске|СДП]]
| скупштина = Коалиција под вођством Социјалдемократске партије (СДП)
| веб-страна
}}
'''Ријека''' (на [[икавица|икавици]] ''Рика'' и [[екавица|екавици]] ''Река'', нa [[итaлијaнски језик|итaлијaнскoм]] ''Fiume'') је [[Списак градова у Хрватској|град]] у [[Хрватска|Хрватској]] и административно средиште [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанске жупаније]]. Према резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 128.624 становника, а у самом насељу је живело 128.384 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup08_3735.html |title = Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |others= |date=|format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=26. 3. 2016.}}</ref>
Са околином која обухвата простор бивше општине Ријека са општинама [[Вишково]], [[Чавле]], [[Клана]], [[Јелење]] и [[Кострена]], и градовима [[Кастав]], [[Краљевица (Хрватска)|Краљевица]] и [[Бакар (град)|Бакар]], Ријека има 191.647 становника, док у ширем подручју града живи 270.000 становника (према попису становништва из 2001. године).
Ред 210:
Према опширној заједничкој студији „Жртве талијанске националности у Ријеци и околици (1939—1947)“ ({{јез-it|„Vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943—1947)“}}), римског Друштва за ријечке студије ({{јез-it|Società di Studi Fiumani — Roma}}) и [[загреб]]ачког Хрватског института за повијест објављеној у [[септембар|септембру]] [[2006]], у периоду након ослобађања Ријеке од 3. маја 1945. до краја [[1947]]. године, у Ријеци је убијено око 650 [[Italijani|Италијана]].<ref name="Студија">[http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Società di Studi Fiumani – Roma — Hrvatski Institut za Povijest – Zagreb, ''Le vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943—1947)'', ''Žrtve talijanske nacionalnosti u Rijeci i okolici (1939—1947)'', Rome. {{page|year=2002|isbn=978-88-7125-239-1|pages=}} Табела са убијенима од 2. маја 1945. до 31. децембра 1947: „Статистички подаци“, странице 206 и 207] [https://web.archive.org/web/20081031131611/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Архивирано из оригинала] на дан 31. 10. 2008.</ref>
Највећи број њих је:
{{Цитат| суђен пред војним судовима и окривљен за ратне злочине. Један мањи део, са судом или без суда, погубљен је због припадности појединим покретима који су у основи били антифашистички, али су се залагали за другачије државно решење Ријеке и околице у односу на Народноослободилачки покрет (либурнисти, аутономаши, демохришћани, припадници ЦЛН-а). Предузете мере биле су много строже, него што су они представљали можебитну опасност за финално решење припадности Ријеке и Истре.<ref name="Студија1">[http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Società di Studi Fiumani – Roma — Hrvatski Institut za Povijest – Zagreb, ''Le vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943—1947)'', ''Žrtve talijanske nacionalnosti u Rijeci i okolici (1939—1947)''', Rome. {{page|year=2002|isbn=978-88-7125-239-1|pages=}} „Замршена повијест Ријеке“, страница 190] {{Webarchive|url=http://archive.wikiwix.com/cache/20110223155510/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf |date=23. 02. 2011.}} [https://web.archive.org/web/20081031131611/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Архивирано из оригинала] на дан 31. 10. 2008.</ref>}}
Период за време и непосредно након Другог светског рата је обележен великим променама у етничкој структури становништва града. Тако је између [[јун]]а [[1940]]. и маја 1945. број становника Ријеке опао за око 15.000, но икако је дошло до повратка око 3.000 људи, услед повратка из заробљеништва или из војне службе у Италији и другде, становништво Ријеке се смањило за 22%, што се напослетку одразило на [[italijani|италијанску]] присутност у граду, која је смањена за барем 7.000 особа.<ref name="Студија2">[http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Società di Studi Fiumani – Roma — Hrvatski Institut za Povijest – Zagreb, ''Le vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943—1947)'', ''Žrtve talijanske nacionalnosti u Rijeci i okolici (1939—1947)'', Rome. {{page|year=2002|isbn=978-88-7125-239-1|pages=}} „Пројект, извори и териториј“, страница 39] {{Webarchive|url=http://archive.wikiwix.com/cache/20110223155510/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf |date=23. 02. 2011.}}[https://web.archive.org/web/20081031131611/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Архивирано из оригинала] на дан 31. 10. 2008</ref> У периоду између [[1946]]. и [[1950]]. према проценама Установе за помоћ избјеглицама у Италији град је напустило више од 25.000 Италијана,<ref name="Студија2" /> док је у различитим и не поближе означеним годинама пре [[1943]]. и након 1950. отишло још отприлике 6.000 људи.<ref name="Студија2" />
Ред 447:
[[Манојло Грбић]] у 1. књизи "Карловачко владичанство" (од три, објављене у једној, репринт издање 1990, Топуско), на 147. страни пише да је 1768. године доселило у Ријеку више српско православних, трговачких породица из [[Сарајево|Сарајева]], [[Мостар]]а и [[Травник]]а, и и то наговором владике Јакшића. Наводи и нека презимена од тих породица: Петровић, Рајовић, Вуковић, Остојић, Бајовић. Године 1785. добијају дозволу да себи изграде цркву, којој је темељ ударен 10. априла 1788. године што се види из натписа где се помиње Император [[Јозеф II Хабзбуршки|Јосиф II]], а владика Генадије Димовић. Црква је завршена до Св. Николе 1790. године. По једном писму владике Петровића 1783. године у Ријеци су биле 22 српско православне породице, а по званичном попису за годину 1792. године било је 27 православних породица. Домаћина 27 са 98 душа и то 60 мушких а 38 женских.
У
== Знаменитости ==
| |||