Битка за Вуковар — разлика између измена

| губици2 = званичне хрватске процене:<br />921 погинулих<br />770 рањених{{sfn|Влада РХ|2003|p=}}<ref>{{Cite web|url=http://www.vukovarac.net/1/vijesti.php?action=fullnews&showcomments=1&id=1285 | title = vukovarac.net: The Best Search Links on the Net| accessdate=1. 7. 2018|last last= | first = |date =| |work = | publisher = -{www.vukovarac.net}-}}{{Ботовски наслов}}</ref>

'''Битка за Вуковар''' је оружани сукоб на подручју општине [[Вуковар]] у 1991. години у коме су на једној страни били наоружани [[Хрвати]] у [[Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|МУП-у Хрватске]] (и [[ЗНГ|Збору народне гарде]]), а на другој страни били су наоружани [[Срби]] и [[ЈНА]].{{sfn|Логос|2019|p=107 у напомени 285. ЈНА и локални територијалци Срби били су на једној страни, а против њих су били ЗНГ и МУП Хрватске}} Повремене оружане борбе две сукобљене стране на подручју општине Вуковар вођене су од 2. маја 1991. године,{{sfn|Логос|2019|p=80, 107. Покушај „редарственика” МУП-а Хрватске да уђу у Борово Село, код Вуковара, и тамо скину српску заставу, а поставе хрватску, довео је до првог већег оружаног сукоба 2.5.1991. Извршно веће Скупштине општине Вуковар саопштило је да је убијено 12 „редарственика” (МУП Хрватске), али и 3 цивилна лица (Срби)}} а од августа 1991. трајала је стална борба две сукобљене стране за власт над градом.{{sfn|Логос|2019|p=107-108. У августу 1991. у граду Вуковару су вођене уличне борбе у којима је био велики број убијених на обе стране... Нападима са југа и севера ЈНА и српска ТО узели су крајем августа 1991. подручје западно од града Вуковара (насеља Мартинци и Богдановци), а у граду је остало потпуно опкољено између 2.000 и 3.000 припадника ЗНГ и МУП-а Хрватске}} Битка за Вуковар је завршена предајом хрватских војника 18. новембра 1991. године,{{sfn|Логос|2019|p=113}} а према проценама на подручју Вуковара у грађанском рату 1991. укупно је убијено око 3.000 лица и према броју убијених то је највећа битка у 1991. у [[грађански рат|грађанском рату]] у [[СФРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=80, 114}}

Битка за Вуковар била је 87-дневна опсада града [[Вуковар]]а од стране [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], уз помоћ разних српских локалних и добровољачких снага од краја [[август]]а до средине [[Новембар|новембра]] [[1991]]. током [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]]. Битка се завршила поразом хрватског [[Збор народне гарде|Збора народне гарде]], великим разарањем Вуковара и великим бројем мртвих, рањених и избеглих.{{чињеница|date=11. 2015. }} Битка је била значајан и симболички губитак за [[Хрватска|Хрватску]], која није повратила контролу над градом све до [[1998]].{{чињеница|date=11. 2015. }}

[[Вуковар]] је важан регионални центар на граници Хрватске и [[Србија|Србије]], који се налази на десној обали [[Дунав]]а. Он је важна лука и центар пре рата етнички измешане области. У општини је по попису из 1991. живело 84.189 становника, од чега су 36.910 (43,8%) били [[Хрвати]], 31.445 (37,4%) [[Срби]], 6.124 (7,3%) [[Југословени]], 1.375 (1,6%) [[Мађари]] и 8.335 (9,9%) осталих.<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности и површина насеља, попис 1991. за СР Хрватску|page=73|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914018.pdf|accessdate=3. 4. 2020}}</ref><ref name="Popis">{{Cite web|url=http://www.hic.hr/ratni-zlocini/hrvatska/podunavlje/vu-kraj.xls|date=20070927222121|title=Архивирана копија|accessdate=9. 9. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070927222121/http://www.hic.hr/ratni-zlocini/hrvatska/podunavlje/vu-kraj.xls|archive-date=27. 9. 2007|url-status=dead}} | title = Popis stanovništva 1991. Vukovarski kraj], Приступљено 14. 4. 2013.</ref>{{sfn|www.novosti.rs|2018|p=}} Тако су они који су се на попису 1991. изјаснили као Срби и Југословени заједно били су бројнији од Хрвата на подручју општине Вуковар.{{sfn|Логос|2019|p=107 са напоменом 284. Према изјави Славка Докмановића, градоначелника Вуковара, попис у Вуковару 1991. показао је да су већина становништва Срби, али су изворни подаци из пописа у Загребу преправљани да изгледа да су Хрвати бројнији. Ипак, пописом у општини Вуковар било је око 84.000 лица. Од тога 43,8% Хрвата, а присталица Југославије 44.7% (37,4% Срба и 7,3% Југословена)}} Због тога, команданти ЈНА вероватно су мислили да у Вуковару бране жеље његовог становништва да остане у Југославији и за [[ЈНА]] [[Борба (војска)|борба за]] [[Вуковар]] постала је последња већа [[битка]] за [[СФРЈ|Југославију]].{{sfn|Логос|2019|p=107}}

У самом граду Вуковару је живело око 44.639 становника почетком 1991. године. Најбројнији су били Хрвати окоса 21.065 становника (47,18%), Срба је било 14.425 становника (32,31%), а Југословена 4.355 становниика (9,76% становниика).<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности и површина насеља, попис 1991. за СР Хрватску|page=73|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914018.pdf|accessdate=3. 4. 2020}}</ref>{{sfn|www.novosti.rs|2018|p=}}<ref>{{en}} [http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/166/t166-11.htm A Sort of Homecoming], Приступљено 14. 4. 2013.</ref> Већина Срба је живела у центру града, док су Хрвати живели у индустријским предграђима. Пре 1990, становништво је било врло интегрисано{{чињеница|date=10. 2009.}}, са необично великим процентом мешовитих бракова и људи који су се изјашњавали као Југословени{{чињеница|date=10. 2009. }}, а не као Хрвати или Срби.{{чињеница|date=11. 2015.}}

Од вишестраначких [[Избори|избора]] у СР Хрватској средином [[1990]]. године, на којим је у Вуковару победио Савез комуниста Хрватске (који је од новембра 1990. променио име у Социјалдемократска партија Хрватске), у општини [[Вуковар]] [[власт]] су држале присталице Југославије, а председник Скупштине општине од краја маја 1990. био је [[Срби]]нСрбин [[Славко Докмановић]] (1949–1998).{{sfn|Логос|2019|p=80}}<ref name="kf">[http://www.krajinaforce.com/dokumenti/zlocini_tomislava_mercepa.pdf Крајинафорс: Злодела славонског Јастреба], Приступљено 29.6.2013.</ref> Насупрот томе на републичком нивоу победила странка [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]] која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за [[независност]]и тј. одвајање СР Хрватске од СФРЈ и покушавала је умањити политички значај Срба у Хрватској.{{sfn|Логос|2019|p=54}} Од краја 1990. на подручју Хрватске цивили [[Хрвати]] могли су купити [[оружје]] (пушке) без неких посебних дозвола, а све већи број лица био је наоружан.{{sfn|Логос|2019|p=80 са напоменом 126}}

У јулу 1990. године, скупштина општине Вуковар, у којој су већина били Срби и пројугословенски оријентисани Хрвати, одбилоодбила је да прихвати нови устав Хрватске којим су Срби изгубили статус конститутивног народа и постали национална мањина. Хрватска влада је због тога наоружавала паравојне снаге тобоже као резервну полицију, да би осигурала превласт на терену.{{чињеница|date=11. 2015.}}

У марту 1991. [[Томислав Мерчеп]], секретар за народну одбрану у општини [[Вуковар]] делио је [[оружје]] [[Хрвати]]маХрватима.<ref name="kf">[http://www.krajinaforce.com/dokumenti/zlocini_tomislava_mercepa.pdf Крајинафорс: Злодела славонског Јастреба], Приступљено 29.6.2013.</ref>{{sfn|Логос|2019|p=80}} У априлу 1991. дошло је до бежања из Вуковара неких Срба полицајаца, са оружјем, у околна села насељена Србима и тако су стваране на једној страни полиција Хрватске, у којој су остајали већином Хрвати, а на другој страни милиција САО Крајине, у којој су били већином Срби, али настајале су и две одвојене територије које су контролисали Хрвати, односно Срби, на подручју Вуковара.{{sfn|Логос|2019|p=80 у напомену 124}}

Напетост је појачана, када пада прва цивилна жртва у [[Хрватска|Хрватској]]. Док се враћао са првомајског уранка [[Србин]]а Стевана Инића, рођеног [[1928]]. године, је убио је Хрват Ђуро Геленчир, припадних ХДЗ-ове партијске, етнички чисте хрватске полиције, што је драматично одјекнуло међу Србима, али и неострашћеним Хрватима.<ref>{{cite web|title=Време тихог пакла| url = http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276836-Vreme-tihog-pakla| work = novosti.rs| publisher = Новости| accessdate=23. 9. 2013|date=21. 10. 2004}}</ref><ref name="kf">[http://www.krajinaforce.com/dokumenti/zlocini_tomislava_mercepa.pdf Крајинафорс: Злодела славонског Јастреба], Приступљено 29.6.2013.</ref>

Група присталица [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]], предвођена [[Гојко Шушак|Гојком Шушком]], политичким емигрантом и успешним [[Канада|канадским]] угоститељом (касније Хрватски министар одбране), пришуњала се Борову Селу и испалила три пројектила „амбруст“. Нико није погинуо, али су локални [[Срби]], већ потпомогнути сународницима из [[Србија|Србије]], појачали одбрану.<ref>[http://www.nin.co.rs/1999-11/27/10566.html NIN / Balvan revolucija{{Ботовски наслов}}]</ref>{{sfn|Логос|2019|p=81. Према тадашњем министру полиције Хрватске Јосипу Бољковцу: „Почело је насиље и терор. Предузимано је све да се изазове рат, … Кир [начелник полиције у Осијеку до 1.7.1991.] бранио је мирно решење... од њега сам дознао да је Гојко Шушак, тадашњи министар исељеништва [Хрватске] и набављач оружја, добио два џипа и да је заједно са Вицом Вукојевићем и [[Бранимир Главаш|Бранимиром] Главашем]] одлазио у ноћне нападе и пуцао на Борово Село по српским кућама”}}