Порт Артур (Кина) — разлика између измена

Још током шездесетих година [[19. век|XIX века]] [[Русија]] је приморала [[Кина|Кину]] да јој уступи пространу област у сливу реке [[Амур]] (Хај-Лунг Чјанг) да би [[1896]]. године био је закључен уговор о узајамној помоћи којим Русија добија концесију за изградњу Кинеске источне железнице – веза [[Сибир]]а преко [[Манџурија|Манџурије]] са [[Владивосток]]ом. [[Децембар|Децембра]] [[1897]]. године руски ратни бродови су упловили у луку [[Порт Артур (Кина)|Порт Артур]], а у [[март]]у [[1898]]. године су биле искрцане и трупе. [[Кина]] је под таквим условима, исте године, уступула [[Русија|Русији]] у закуп на 25 година јужни део полуострва [[Љаодонг]] и луку Порт Артур, која тако постаје главна база руске ратне морнарице на Далеком истоку. Први руски гувернер и командујући генерал био је 1898. године Србин, руски генерал Дејан Суботић.<ref>"Браник", Нови Сад 1898.</ref> То је син књижевника Јована Суботића. Одмах по преузимању [[Порт Артур (Кина)|Порт Артура]] Русија уместо старих кинеских утврђења ипочињеи почиње да изграђује нова. Тиме Русија постаје веома озбиљан конкурент [[Јапан]]у на азијском копну, због чега Јапан плански и убрзано почиње са припремама за рат против [[Русија|Русије]]. У [[Руско-јапански рат|руско-јапанском рату (1904-1905)]], Порт Артур је после [[Битка за Порт Артур|поморске битке у луци]] и [[Опсада Порт Артура|6 месеци опсаде]] пао у руке [[Јапанско царство|Јапанског царства]].<ref name="ВЕ1"/>