Корвета — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
[[Слика:HMS Harnosand Hamburg.jpg|десно|мини|Корвета ''HMS Härnösand'' шведске ратне морнарице]]
 
'''Корвета''' ([[Француски језик|фр.]] -{''corvette''}-) је назив за мали, покретљиви и лако наоружани [[ратни брод]], којинамењен сепрвенствено најчешћеза користепротивподморничку заи непосреднупротивваздушну одбрану обалератних и трговачких бродова на мору. Може се употребити за патролну службу, службу спасавања и у противдесантној операцији. Налази се у наоружању већине данашњих ратних морнарица, иако понекад није класификован под тим називом.<ref name=":0">[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр.638-639.</ref>
 
Назив му потиче од истоимене врсте ратног брода која се развила у [[17. век]]у, и представљалакао један од стандардних ратних бродова у добу једрењака. Тадашње корвете су поступно нестале из наоружања у [[19. век]]у када су их замениле [[Торпиљарка|торпиљарке]] и монитори.
 
[[Слика:Bateaugoelette.jpg|десно|мини|Лака корвета са Нелсоновом камуфлажом да би симулирало тешко наоружање]]
 
Модерне корвете су се појавиле тек за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] као посебна класа лаких [[Ескортни брод|ескортних разарача]]. Данас се по величини и наоружању најчешће класификују између [[фрегата]] и [[Патролни чамац|патролних бродова]].<ref name=":0" />
 
== Корвета на једра ==
'''Корвета''' се развила у [[Краљевство Француска|Француској]] у [[17. век]]у, као помоћни брод уз [[Линијски брод|линијске бродове]] и [[Фрегата|фрегате]]. Као нова врста ратног брода за патролну службу, корвета се развила почетком 18. века у једнопалубни, двојарболни једрењак, депласмана до 200 т, са крижним једрима на прамчаном јарболу, сошнима на крменом јарболу, а пречком на истуреном коснику. Била је наоружана са око 10 топова размештених на отвореној палуби по боку брода. У другој половини 18. века прераста у тројарболни брод, по облику трупа и једриља сличан фрегати, али мањих димензија, наоружан са 14-24 топа.
 
[[Британска империја|Британска]] РМ је 1783. имала 69 корвета, француска 54, [[Шпанска империја|шпанска]] 36. Према француском флотном закону из 1786, имале су дужину 33.5 м, ширину 8.5 м, газ 3.6 м, депласман 546 т, посаду 120 људи и 20 топова размештених по непокривеној палуби. Овај тип називао се '''корвета са отвореном палубом''', за разлику од '''корвете са покривеном палубом''' која се развила почетком 19. века, где су топови главне артиљерије били на главној, покривеној палуби, а лакши топови на отвореној горњој. Француски флотни закон из 1839. класификовао је први тип као '''корвету II класе''', а други тип са 30 топова као '''I класу'''. У то време употребљава се претежно за патролну службу, за борбу против гусара и за праћење [[Конвој|конвоја]]. <ref name=":0" />
 
=== Парна корвета ===
Тридесетих година 19. века гради се корвета на [[парни погон]], са бочним точковима, али су због несигурности парног погона и даље задржана једра као главно погонско средство. Прва таква корвета билла је британска '''Киклоп''' (HMS Cyclops) из 1828, депласмана 1.862 т, брзине 10.5 чворова, а у Француској '''Сфинга''' (Sphynx) из 1830, депласмана 1.770 т, брзине 7 чворова. Градња парних корвета нарочито је форсирана у Француској, где је према флотним законима из 1837. и 1842. предвиђено 60 корвета. Пропелер на корвете уведен је прво у Великој Британији 1842 на корвети '''Rattler''' (депласмана 800 т, парна машина од 200 КС), а затим у Француској у којој је најуспелији тип био '''Phlegeton''' (1853) депласмана 1.820 т, машина јачине 400 КС и брзине око 11 чворова. У [[Кримски рат|кримском рату]] (1853-1856) корвете са пропелерима показале су низ предности, па се после тога постављају пропелери на свим корветама.<ref name=":0" />
 
Шездесетих година 19. века прешло се на '''композитни систем градње''' корвета (гвоздени костур, дрвена оплата) који је осигуравао већу чврстоћу, димензије и депласман. Таквих корвета је у Великој Британији до 1885. изграђено 34 (депласман 800-1.400 т, парна машина јачине до 1.400 КС, мешовита такелажа крижних и сошних једара). Биле су наоружане са 8 топова 127 мм, или са 2 топа 178 мм и 2-4 топа од 203 мм. Сличне бродове градиле су и друге РМ. Крајем 19. века корвета прераста у нову врсту ратног брода - [[Крстарица|крстарицу]].<ref name=":0" />
 
== Ескортне корвете ==
Корвете се поново појављују почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] (мада је назив ''корвета'' поново уведен тек у [[Други светски рат|Другом светском рату]]), када су немачке [[Подморница|подморнице]] почеле озбиљно да угрожавају британски поморски промет. Пред Други светски рат [[Краљевина Италија|италијанска]] РМ изградила је 7 корвета типа '''Pegaso''' и '''Alisei''' (депласман 900 т, брзина 25 чворова, [[Parna turbina|турбински погон]]): биле су наоружане поред осталог, са 4 [[Бацач дубинских бомби|противподморничка бацача]] и 2 клизача [[Дубинска бомба|дубинских бомби]]. У Другом светском рату граде се корвете типа '''Бајонет''' (Baionetta): депласман 640т, брзина 17 чворова, [[Dizel-motor|дизел-моторни]] погон.<ref name=":0" />
 
У периоду 1939-1941. Велика Британија је изградила 151 брод типа '''Flower''', депласмана 900 т, брзине 16 чворова, наоружан топом 102 мм, 2-3 топа од 40 и 57 мм, 4-6 бацача и 2 клизача дубинских бомби. Назване су '''корвете''' по истоименим бродовима из 18. века: исти назив постепено усвајају и друге РМ. Године 1942. на прамцу корвете уграђен је [[Јеж (оружје)|јеж]] (импулни бацач), а следеће године британска РМ изградила је серију корвета типа '''Castle''' (нешто већег депласмана и брзине од '''типа Цвет''', са по 8 бацача дубинских бомби). Од 3. септембра 1939. до 2. септембра 1945 Велика Британија и земље [[Комонвелт нација|Комонвелта]] изгубиле су 38 корвета (22 од подморница, 8 од мина, 4 од авиона и 4 од судара и насукивања) Највећи губитак је био у северном [[Атлантски океан|Атлантику]] - 17, у домаћим унутрашњим водама 8, [[Средоземље|Медитерану]] 7 и у [[Индијски океан|Индијском океану]] и [[Северни ледени океан|Арктику]] по 3. [[Канада]] гради већи број корвета за своје потребе, а 18 продаје РМ САД.<ref name=":0" />
 
РМ Италије гради 1942. корвете типа '''Are''' депласмана 670 т, брзине 15 чворова, наоружане са 4, 3 или 2 топа 40 мм, [[Јеж (оружје)|јежом]] и 2 торпедна апарата 450 мм.<ref name=":0" />
 
Почетком 1941, кад су подморнице прошириле операције на Атлантски океан и почеле примењивати тактику напада у чопорима брзином од 17 чворова, савезничке корвете више нису могле обезбедити пратњу конвоја због нање брзине од подморница, јаког љуљања на отвореном мору, мале ефикасности подводног електричног локатора и [[Парна машина|клипних машина]] неподесних за брзе и нагле промене брзина које је захтевала противподморничка тактика. Ови недостаци корвете наводе РМ на градњу већих бродова, већих брзина и јачег наоружања, са дизел-моторним или [[Parna turbina|турбинским погоном]]. У неким РМ ове бродове називају корветама, у неким [[Фрегата|фрегатама]], а у неким општим називом, као и неке друге врсте - [[ескортни брод]].<ref name=":0" />
 
== Референце ==
{{Извори|}}
 
== Литература ==
 
* [[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр.638-639.
 
== Спољашње везе ==
{{превише спољашњих веза}}
{{Commonscat|Corvettes}}
* [http://www.battleships-cruisers.co.uk -{battleships-cruisers.co.uk}- Листа бродова, историја, слике]