Античестица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: is:Andeind |
м interpunkcija |
||
Ред 6:
Процеси са високом енергијом природно могу да произведу античестицу. Античестице се могу видету у космичком зрачењу, као и у одређеним нуклеарним реакцијама.
== Експеримент ==
Године [[1932.]], убрзо након појаве позитрона ([[Пол Дирак]]), [[Карл Д. Андерсон]] је пронашао у сударима , у космичком зрачењу, ове честице. Пронађене су помоћу [[Вилсонов детектор|Вилсонове камере]] тј. детектора. У овом детектору честица дошло је до померања електрона или позитрона, при том се визуелно може видети путања којом се крећу. Када се у детектор уведе магнетско поље, долази до специфичног кретања сваке честице, у управо по тој путањи се препознаје о којој честици је реч. У случају електрона и позитрона, дошло је до закривљења путање, али у обрнутом смеру од смера којим би се електрон кретао. Тако је откривен позитрон тј. електронова античестица.
Антипротон и антинеутрон је пронашао [[Emilio Segrè|Емилио Сегре]] и [[Owen Chamberlain|Овен Чамберлејн]] 1955. године на Баркли универзитету у Калифорнији.
| |||