Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду — разлика између измена

м
Претечом Факултета примењених уметности могу се сматрати вечерњи курс за занатлије у Српској цртачкој и сликарској школи [[Кирил Кутлик|Кирила Кутлика]] из 1895. године, и Уметничко-занатска школа отворена 1905. године. На челу Уметничке школе налазио се [[Риста Вукановић]], тада познати сликар. Школа је постојала до 1918, а од 1919. године је продужила рад под називом [[Краљевска уметничка школа у Београду|Краљевска уметничка школа]].
 
Средња школа за примењену уметност отворена је 1938. године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/12/12?pageIndex=00010 "Време", 12. дец. 1939]</ref> Оснивали су је њени будући наставници: вајар [[Милан Недељковић]], архитекта [[Ђорђе Крекић]], сликар [[Иван Табаковић]] и вајар [[Михаило Томић]].
Школа за примењену уметност је подигнута на степен Академије у јесен 1948. године. Поред бивших ученика старе школе, право уписа, после положеног пријемног испита, имали су и ученици других средњих школа као и даровити појединци без школе. Веома важну улогу у развоју Академије је одиграо и њен први ректор [[Бранко Шотра]] - истакнути српски графичар. На почетку рада Академија је имала осам одсека – за унутрашњу архитектуру, декоративну пластику, декоративно сликарство, примењену графику, керамику, текстил, сценографију и костим.
 
 
[[Датотека:Зграда уметничке школе, башта.jpg|200п|мини|лево|Скулптура на улазу у зграду деканата]]
 
== Организациона структура ==
Факултета примењених уметности чине 11 одсека и једна катедра: