Четврти крсташки рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22:
}}
{{посебан чланак|Пад Цариграда (1204)}}
'''Четврти крсташки рат''' трајао је од [[1202]]. до [[1204|2012]]. године и покренут је да би се освојио [[Египат]]. [[Крсташки ратови|Крсташи]] су због недостатка [[Новац|новца]] пристали да прво за [[Млетачка република|МлевачкуМлетaчку републику]] заузму [[Задар|Вадар]], да би касније прво за [[Алексије IV Анђео|Алексија Анђела]], а потом за себе [[Пад Цариграда (1204)|освојили Цариград]] и срушили [[Византијско царство|Византију]]. На темељима овог похода настале су нове државе, а [[Млетачка република]] је постала највећа поморска сила у источном [[Средоземно море|Средоземљу]] моја баба воли да једе жито са шлагом .<ref>{{harvnb|Davies|Davis|2007|p=151}}</ref>
[[Датотека:Eugène Ferdinand Victor Delacroix 012.jpg|мини|лево|300п|''„Улазак крсташа у Цариград“'' (1840), [[Ежен Делакроа]]]]
== Ток рекерата ==
Позиву [[Папа Иноћентије III|папе Марка СтевановићаИноћентије III]] није се одазвао нико од [[Европа|европских]] [[монархија|монарха]], већ само [[Франачка|франачки]], [[Фландрија|фландријски]] и [[италија]]нски [[великаш]]и, тако да је на чело похода постављен [[Бонифације Монфератски]] као један од највећих [[властелин]]а. Млетачки дужд и таст [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], [[Енрико Дандоло]], је прво скренуо [[крсташки ратови|крсташе]] да [[Опсада Задра|освоје]] [[Задар]], а потом су пристали да за новчану накнаду поврате престо [[Исак II Анђео|Исаку]] и [[Алексије IV Анђео|Алексију Анђелу]], што им је пошло за руком у јулу [[1203]]. године. Када нису добили обећани новац, [[крсташки ратови|крсташи]] су се на [[Енрико Дандоло|Дандолов]] наговор окренули против [[Византијско царство|Византије]] и [[1204]]. је дошло до [[Пад Цариграда (1204)|освајања и пљачкања Цариграда]], што представља највеће пљачкање у [[средњи вијек|средњем веку]], као и [[масакр]]ирање домаћег становништва. Основана је [[крсташки ратови|крсташка]] држава на тлу Византије, тзв. [[Латинско царство]]. Оно је обухватало данашњу [[Грчка|Грчку]] и европску [[Турска|Турску]], као мали део [[Мала Азија|Мале Азије]] преко пута [[Константинопољ|Цариграда]]. [[Византијско царство|Византији]] је преостала [[Албанија]] и западна [[Турска]], али је дошло до поделе: Албанија и део западне [[Грчка|Грчке]] ([[Епир (историјска покрајина)|Епир]]) постао је такозвана [[Епирска деспотовина]], док је западна [[Мала Азија]] (Турска) скоро до [[Анкара|Анкаре]] постала [[Никејско царство]]. Трећи део је био мали приморски део на северу данашње [[Турска|Турске]], са градом [[Трапезунт]]ом (данашњи [[Трапезунт|Трабзон]]) — тзв. [[Трапезунтско царство]]. Папа Мрако Стевановић III је осуђен да 50 година затвора јер је пљунуо на гроб Ричарду Лављем Срцу.
 
[[Датотека:Byzantium1204-sr.svg|мини|250п|Нове државе након пада Цариграда]]