Водопади Старе планине — разлика између измена

'''[[Стара планина]]''', или '''Балкан планина''' или '''Балкан''', припада систему [[Балканске планине|Балканских планина]] које се пружају од [[Црно море|Црног мора]] на [[Исток|истоку]], па све до [[Вршка чука|Вршке чуке]] на [[Запад|западу]]. Дужина овог планинског система износи 530 км. Највиша тачка [[Стара планина|Старе планине]] је врх Ботев (23762.376 мm н.в).

Постоји податак да се на Старој планини налази највећа серија водопада у Србији. Од целокупног списка водопада у Србији готово сваки трећи је на овој планини. Годинама су ови истински бисери Србије били сакривени од јавности. Разлога је више. Неки од њих су и ти што је само подручје Старе планине слабо насељено и крајње забачени кутак земље, који је данашња цивилизација, изгледа, заборавила. Готово сви терени на којима се налазе водопади су изузетно неприступачни и до њих углавном могу доћи само искусни планинари и авантуристи.

Прве пионирске покушаје истраживања и снимања водопада Старе планине покренуо је Владимир Манић, учитељ из [[Ниш]]а и познати аутор документарних филмова о Старој планини. Деведесетих година двадесетог20. века снимајући материјале за свој документарни филм "Висок" он обилази целокупно подручје Старе планине у Србији и наилази на невероватна открића која су убрзо постала доступна јавности чим су објављени ти видео материјали.Пешице са својим сарадницима, крстарећи по дивљим просторима планине у сливу [[Топлодолска река|Топлодолске реке]] он наилази на серију великих водопада. Тако 1995. године открива и први пут у јавности представља "[[Куртулски водопад]]" (27м27 m) а годину дана касније и "[[Чунгуљски водопад]]" (42м42 m). У мају 2002. године Манић крунише свој успех пронашавши "[[Пиљски водопад]]" (65м65 m)за који многи сматрају да је један од највећих у Србији. Своје авантуре и причу о тим временима и откривању водопада Старе планине он обрађује у свом најновијем документарном филму "Бисери Старе планине" који би требало да буде објављен 2017. године.<ref name="automatski generisano2">Манић, Владимир (2003), Филм о људима и природи Старе планине "Висок" , [[Учитељско друштво Ниш", ЦИП Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије - Београд 791.43(0.034.4), Електронско издање VIT Београд]], [[Ниш]]</ref> Кад је реч о штампаним издањима, највише информација о водопадима Старе планине можете видети у књизи "Водопади Србије" Драгована Стојадиновића који је обишао скоро све познате водопаде Старе планине, организовао мерења (Копренски 103м и Калуђерски 232м) и на изузетно атрактиван и професионалан начин описао ове истинске бисере. <ref name="automatski generisano1">Стојадиновић, Драгован (2013), Водопади Србије, [[Народна библиотека "Вук Караџић"]], [[Крагујевац]]</ref>

У близини села Дојкинци, на Дојкиначкој реци је '''водопад Тупавица'''. На надморској висини од 1050 метара, изузетне лепоте и висине до 25 метара спада у најлепше [[Водопад|водопаде]] [[Србија|Србије]]. Током [[Зима|зиме]] има изглед завесе од [[Леденице|леденица]], а током [[Пролеће|пролећа]] и [[Лето|лета]] се [[слапови]] воде стропоштавају низ литицу од пешчара. Најприсупачнији је од свих [[Водопад|водопада]] на [[Стара планина|Старој планини]], а од Дојкинаца је удаљен сат и по времена лагане шетње. [[Датотека:Водопад Тупавица.jpg|thumb|Водопад Тупавица]]

На путу ка [[Пирот]]у, у близини места [[Кална (Књажевац)|Кална]] протиче поток Буковски До. На месту где се улива у Стањинску реку формира се '''водопад Бигар'''. Име је добио по [[Бигар|шупљикавој стени]] преко које се слива, а висине је 35 метара. У прошлости је представљао омиљено излетиште мештана околних [[Село|села]], а данас га радо обилазе љубитељи [[Природа|природе]] и ван [[Туризам|туризма]]. У близини је манастир Светог Онурфија из XIII18. века, али и три [[Језеро|језера]] са ниским [[Водопад|каскадамакаскада]]ма. [[Датотека:Бигарски водопад.jpg|thumb|Бигарски водопад]]

На десетак километара од села [[Топли До]], на [[Топлодолска река|Топлодолској реци]] је '''Чунгуљски водопад''' на 1 .400 метара надморске висине. Назван по планинском врху Чунгуљ у чијем се подножју налази. Открио га је 1996. године Владимир Манић, учитељ из Ниша са својом екипом сарадника снимајући материјале за свој документарни филм "Висок". Године 2002. Манић је повео свог пријатеља, алпинисту из Ниша Бранислава Анђелковића, да измери водопад. По Анђелковићу висина водопад је 42 метара. Овај истински бисер планине многи сматрају једним од најлепших на Старој планини. <ref name="automatski generisano2" />.

[[Датотека:Stara planina 13.jpg|мини|[[Пиљски водопад]] ]]

У околини села [[Топли До]] смештен је и '''Пиљски водопад''', кога чине доњи и горњи. Горњи Пиљ је мање истражен због неприступачног терена и надморске висине од 1 .650 метара. Доњи Пиљ је смештен на 1 .450 метара надморске висине, испод истоименог врха и састоји се од две [[Каскада|каскаде]]. Заузима треће место по висини [[Водопад|водопада]] [[Србија|Србије]], са својих 65 метара. Открио га је Владимир Манић 2002. године, познати аутор документарних филмова са групом планинара из Ниша снимајући материјале за свој документарни филм "Висок" и од тада је успутна станица за све љубитеље природе који дођу у ове крајеве.

У близини села [[Топли До]], испод највишег врха [[Стара планина|Старе планине]] – [[Миџор]] (2.169 м.н.в.) је '''водопад Калуђерски скок'''. Краси Калуђерску, која је притока Ракитске од које даље са Јаворском настаје [[Топлодолска река]]. Висок је импозантних 232 метара, што га чини највишим у земљи, на 1 .600 метара надморске висине. Због неприступачности терена, могуће га је посетити само са пуном [[Планинарска опрема|планинарском опремом]] у рано [[пролеће]], када су поједини предели још увек прекривени [[Снег|снегом]]. У току [[Лето|лета]], окружење [[Водопад|водопада]] зараста у густу вегетацију, што уз стрме стране представља препреку чак и искусним [[Планинар|планинарима]]. [[Датотека:Калуђерски скок1.jpg|thumb|Калуђерски скок1]]

На Јеловачкој реци испод врха Копрен (1.963 м.m н.в.) је '''Копренски водопад'''. Скривен на непроходном терену, током [[Лето|лета]] обрастао бујном вегетацијом а током [[Зима|зиме]] покривен снежним сметовима. Висок 103 метара, са просечним падом од 56 степени на [[Каскада|каскадамакаскада]]ма, смештен на 1.820 метара надморске висине. Спада међу највише у [[Србија|Србији]].

Постоје тачно уцртане координате сваког од наведених [[Водопад|водпада]] али се не препоручује индивиуално обилажење. Планинарско друштво и Туристичка Организација Пирота нуде посету [[Водопад|водопадима]] [[Стара планина|Старе планине]] у пратњи искусних [[Планинар|планинара]]. [[Датотека:Копернски водопад.jpg|thumb|Копернски водопад]]<br />