Црногорски комити — разлика између измена

КоДео јеоних који у успиоуспели да избјегнеизбјегну интернацију склонио се у шуме. У љето [[1916]]. године, дошло је до одметања појединаца у комите, који су се организовали по територијалној припадности. Носиоци команде су биле [[четовођа|четовође]]. Имали су велику подршку код становништва које их је обавјештавало о кретању непријатеља, сакривало и хранило.

Долазак у комите двојице бивших министара, [[Радомир Вешовић|Радомира Вешовића]] и [[Милосав Раичевић|Милосава Раичевића]], био је веома значајан, што је резултирало приступањем још неких првака покрету. Борбе са окупатором су интезивиране крајем [[1917]]. и почетком [[1918]]. године. Предајом Вешовића и Раичевића, [[1. јануар]]а [[1918]]. године, покрет није уништен, него је чак добио на снази. Непријатељ је узнемираван не само на црногорској територији него и на подручју [[Санџак|Санџака]], [[Дубровник|Дубровника]], [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Бока которска|Боке которске]], итд.