Јанко Бобетко — разлика између измена

(Исправка слова)
Током [[Рат у Хрватској|Рата у Хрватској]] Јанко Бобетко одбија понуђено место Министра одбране [[Хрватска|Републике Хрватске]], али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,<ref name="profile"/> а [[10. април]]а [[1992]]. године предсједник [[Фрањо Туђман]] му додељује чин генерала збора Хрватске војске (еквивалент [[Генерал-пуковник|генерал пуковнику]]). Готово истовремено послат је у Босну и Херцеговину ради командовања операцијама око Ливна. Исте године преузима заповедништво на јужном фронту током ког успешно води акције [[Блокада Дубровника|деблокаде Дубровника]] и операције у [[Дубровник|дубровачком]] залеђу: [[Операција Тигар|Тигар]], [[Операција Конавле|Конавле]] и [[Операција Влаштица|Влаштица]].
 
Након тога, [[20. новембар|20. новембра]] 1992. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том месту замењује генерала [[Антон Тус|Антона Туса]]. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције [[Операција Масленица|Масленица]] и [[Операција Медачки џеп|Медачки џеп]]. Председник Туђман [[15. јул]]а [[1995]]. године разрешио га је дужности Начелника штаба непосредно пре [[Операција Олуја|операције Олуја]]. У чин стожерног генерала (еквивалент генерала армије) унапређен [[28. маја]] [[1995]]. године. Од тада, па до [[1999]]. године био је заступник [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]-а у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]].
 
Бобетко [[1996]]. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у [[Рат у Хрватској|рату у Хрватској]]. У њој је приказао војне мапе у [[Операција Чагаљ|операцијама Чагаљ]], Тигар, Масленица, [[Операција Медачки џеп|Медачки Џеп]], [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. У тој књизи је написао и: {{цитат|Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот}}