Википедија

Крушевац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Град у Србији 2‎
Крушевац је био средњевековна српска престоница. Крушевац данас има преко 65.000 становника. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа.Општина Крушевац захвата површину од 854 -{km²}-.
|Име=Крушевац
|Име генитив=Крушевца
|Слика=Ks_panorama2.jpg
|Опис слике=Панорама Крушевца
|Слика грба=Grb_ks.jpg
|Слика заставе=
|Званично=Крушевац
|Стара имена=
|Површина=
|стан. ужа=65.400
|стан. шира=131.368
|густина=
|опис густине=шира зона/општина
|Нмв=137
|Први помен=
|Дан=
|Слава=
|Побратими=
|Покрајина=[[централна Србија]]
|Округ=Расински
|Општина=Крушевац
|Општине=
|сст=43
|сми=35
|ссе=0
|ист=21
|ими=19
|исе=36
|гшир=43.583333
|гдуж=21.326667
|Ауто=-{KŠ}-
|Позивни=037
|Пошта=37000
|Поштански бројеви=
|Адреса=
|Телефон=
|Факс=
|Веб=www.krusevac.org.rs
|Емајл=
|Градоначелник=[[Драган Аздејковић]]
|Странка=[[ДСС]]
|Странке=
|Формирана власт=
|Избори=[[11.05.]][[2008]].
}}
 
Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу,Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.
'''Крушевац''' је градско насеље у [[општина Крушевац|општини Крушевац]] у [[Расински округ|Расинском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 65.400 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 58.808 становника).
 
Крушевац је био средњевековна српска престоница. Крушевац данас има преко 65.000 становника на територији града и око 130 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар [[Расински округ|Расинског округа]]. Општина Крушевац захвата површину од 854 -{km²}-.
 
Налази се у [[Крушевачка котлина|Крушевачкој котлини]] која обухвата композитну долину [[Западна Морава|Западне Мораве]] и простире се између Левча и Темнића на северу, [[Жупа|Жупе]], [[Копаоник]]а и [[Јастребац|Јастрепца]] на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.
 
== Историја ==
[[Слика:Krusevac_1933.jpg|мини|лево|Крушевац 1933 године]]
Крушевац је као своју престоницу подигао [[кнез Лазар]] [[1371]]. године. Први пут се помиње [[1387]]. године, у повељи којом [[кнез Лазар]] у [[Град цара Лазара|својој утврђеној престоници]] потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.
 
Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Град је постао привредно и културно средиште Србије.
Предање каже да је Крушевац добио име по камену '''''крушцу''''', облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.
Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену.
После [[Косовски бој|Косовског боја]], Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, [[деспот Стефан]], који касније престоницу сели у [[Београд]]. [[Турци]] нападају Крушевац више пута а освајају га тек [[1427]]., после смрти деспота Стефана. Од [[1444]]. године, Крушевац је у рукама [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], а Турци га коначно поробљавају [[1454]]. године. У то време има турско име '''Алаџа Хисар''' (Шарени град). У време [[Велики бечки рат|Великог бечког рата]] [[1689]]. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: [[1737]]-[[1739]]. године и за време Кочине крајине, [[1789]]. године. Град је враћен Турцима [[1791]]., [[Свиштовски мир|Свиштовским миром]]. Крушевац је коначно ослобођен од Турака [[1833]]. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије. Током Другог светског рата,припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине.После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом ''„[[Слободиште]]“''.
После Косовског боја,Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен ,деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд.
 
== Привреда ==
Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском [[индустрија|индустријом]] ( ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.
 
== Градске славе и прославе ==
У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији [[Видовдан]] се обележава као дан Косовског боја [[1389]]. године. Стога га је српска црква од [[1892]]. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог [[кнез Лазар|кнеза Лазара]]. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је [[Видовдан]], дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије [[кнез Лазар|кнеза Лазар]]а у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На [[Видовдан]] се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом [[1839]]. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из [[1839]], мумџијски из [[1842]], трговачко-бакалски из [[1846]], меанџијски из [[1848]]...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.
== Демографија ==
У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.
 
Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године).
 
{| width="50%" style="background:transparent; "
| valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " |
<!-- =============================================================================================
ПОЧЕТАК ГРАФИКА
===============================================================================================-->
<center>
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
| style="padding: 0;" |
 
<timeline>
ImageSize = width:250 height:200
PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis = orientation:horizontal
AlignBars = justify
Colors =
id:gray1 value:gray(0.9)
 
DateFormat = yyyy
Period = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940
 
PlotData =
bar:70569 color:gray1 width:1
from:start till:end
bar:47046 color:gray1
from:start till:end
bar:23523 color:gray1
from:start till:end
bar:0 color:gray1
 
LineData =
layer:front
points:(62,53)(77,60) color:blue width:2
points:(77,60)(100,72) color:blue width:2
points:(100,72)(128,91) color:blue width:2
points:(128,91)(157,147) color:blue width:2
points:(157,147)(185,161) color:blue width:2
points:(185,161)(217,158) color:blue width:2
 
</timeline>
|}
</center>
<!-- =============================================================================================
КРАЈ ГРАФИКА
===============================================================================================-->
| valign="down" width="50%" |
{{Попис
|извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
|п1948=13862
|п1953=16638
|п1961=21957
|п1971=29509
|п1981=53071
|п1991=58808
|п1991н=57971
|п2002с=59036
|п2002=57347
}}
|}
 
{{Графикон постоци
|извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
|ширина=300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]
|позадина=#ddd
|позиција=left
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|54690|95.36}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|1021|1.78}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци]]|red|427|0.74}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|green|159|0.27}}
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|orange|135|0.23}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|cyan|92|0.16}}
{{Врста са постотком|[[Словенци]]|magenta|26|0.04}}
{{Врста са постотком|[[Бугари]]|black|17|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Руси]]|gray|16|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Мађари]]|pink|16|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Горанци]]|navy|12|0.02}}
{{Врста са постотком|[[Чеси]]|silver|10|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Муслимани]]|purple|10|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|yellow|6|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|blue|6|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Украјинци]]|red|4|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Немци]]|green|4|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Албанци]]|orange|2|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Словаци]]|cyan|1|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Буњевци]]|magenta|1|0.00}}
{{Врста са постотком|непознато|black|435|0.75}}
}}
 
{{Графикон пирамида
|извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
|ширина=300px
|наслов=
|позадина=#eee
|лево2=м
|десно2=ж
|шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|115|3.41|3.35|113}}
{{Врста лево десно|80+|gray|273|8.09|14.94|504}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|558|16.54|26.57|896}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|987|29.27|35.82|1208}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|1454|43.11|49.02|1653}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|1552|46.02|49.61|1673}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|1490|44.18|50.59|1706}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|2494|73.96|83.33|2810}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|2391|70.90|82.59|2785}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|1874|55.57|65.98|2225}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|1632|48.39|54.80|1848}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|1751|51.92|58.00|1956}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|2178|64.59|66.60|2246}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|2120|62.87|64.62|2179}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|2021|59.93|59.60|2010}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|1644|48.75|45.04|1519}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|1396|41.39|41.69|1406}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|1376|40.80|38.67|1304}}
|просекм=38.2
|просекж=40.1
}}
 
{{ДомаћинстваНасељаСрбија|4745|5299|6904|9784|17123|18823|19342|3405|4573|4276|4827|1432|645|130|29|10|15|2.95}}
 
{{БракНасељаСрбија|22890|6703|14557|881|681|68|25812|5947|14776|3372|1668|49}}
 
{{ЗанимањаНасељаСрбија|10376|158|1|76|4105|385|556|1645|189|540|9624|95|-|71|3256|105|199|1691|210|225|20000|253|1|147|7361|490|755|3336|399|765|153|346|715|419|393|359|-|1|335|292|271|466|901|1355|288|-|-|199|445|617|1181|1320|1748|647|-|1|534}}
 
== Референце ==
{{напомене}}
 
== Градови побратими ==
<table border=0><tr valign=><td>
*[[Слика:flag of Italy.svg|20п]] [[Пистоја]], [[Италија]] (1966)
*[[Слика:flag of Croatia.svg|20п]] [[Трогир]], [[Хрватска]] (1972)
*[[Слика:flag of Bosnia and Herzegovina.svg|20п]] [[Травник]], [[Босна и Херцеговина]] (1972)
*[[Слика:flag of Greece.svg|20п]] [[Крф]], [[Грчка]] (1985)
*[[Слика:flag of Hungary.svg|20п]] [[Сент Андреја]], [[Мађарска]] (1990)
*[[Слика:flag of Israel.svg|20п]] [[Киријат Гат]], [[Израел]] (1990)
*[[Слика:flag of Romania.svg|20п]] [[Рмнику Влчеа]], [[Румунија]] (2003)
*[[Слика:flag of Bosnia and Herzegovina.svg|20п]] [[Бијељина]], [[Босна и Херцеговина]] (2008)
 
Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:
 
*[[Слика:flag of Russia.svg|20п]] [[Волгоград]], [[Русија]] (1999)
*[[Слика:flag of Bulgaria.svg|20п]] [[Стара Загора]], [[Бугарска]] (2000)
*[[Слика:flag of Russia.svg|20п]] [[Рјазањ]], [[Русија]] (2000)
*[[Слика:flag of Slovenia.svg|20п]] [[Жалец]], [[Словенија]] (2006)
 
</table>
 
==Галерија==
<gallery>
Image:Lazarica2.jpg|Црква Лазарица
Image:Zvonik.jpg|Звоник
Image:Don_Zon_kula.jpg|Остаци [[Град цара Лазара|града цара Лазара]]
Image:Car_Lazar.jpg|Споменик Кнезу Лазару
Image:Ks_panorama1.jpg|Панорама града ка југу
Image:Filip Visnjic guslar.jpg|Филип Вишњић - детаљ са споменика Косовским јунацима
</gallery>
 
== Познати Крушевљани ==
*[[Миодраг Петровић Чкаља]]
*[[Радмила Савићевић]]
*[[Властимир Ђуза Стојиљковић]]
*[[Михајло Бата Паскаљевић]]
*[[Радмила Живковић]]
*[[Ташко Начић]]
*[[Радош Бајић]]
*[[Милија Вуковић]]
*[[Војин Ћетковић]]
*[[Наташа Шолак]]
*[[Небојша Брадић]]
*[[Момир Брадић]]
*[[Добрица Ћосић]]
*[[Станислав Бинички]]
*[[Љиљана Хабјановић Ђуровић]]
*[[Милан Миловановић]]
*[[Горан Раичевић]]
*[[Вуле Јевтић]]
*[[Горан Грбовић]]
*[[Бобан Петровић]]
*[[Мирослав Мишковић]]
 
==Медији у Крушевцу==
'''ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СТАНИЦЕ''':
 
Регионалне телевизије:
 
*РТВ Крушевац,
 
Градске телевизије:
 
*РТВ Плус,
*РТВ Јефимија,
*РТВ Ластавица.
 
 
'''РАДИО СТАНИЦЕ''':
 
*Радио Крушевац 1
*Радио Крушевац 2
*Радио ФИМС
*Радио ОК студио
*Радио Некст
*Радио Парламент
*Радио Пума
*Радио Плус
*Радио Невен
*Радио Ластавица
*Радио Чигра
*Радио Антена
*Радио Супер ФМ
*Радио Јефимија
*Радио Макс
 
'''ГРАДСКЕ НОВИНЕ''':
*Град
*Победа
 
== Види још ==
{{commons|Category:Kruševac}}
*[[Општина Крушевац]]
*[[Лазар Хребељановић]]
*[[Историја Србије у средњем веку]]
*[[Град цара Лазара]]
 
== Спољашње везе ==
*[http://www.krusevac.org.rs Званични сајт града]
*[http://www.rasina.net Расински интернет портал]
*[http://www.037info.net Интернет портал Крушевац]
*[http://www.037ks.com Интернет портал 037кш]
 
*[http://www.tvkrusevac.com Радио телевизија Крушевац)]
*[http://www.krusevacgrad.rs Локалне новине Град]
*[http://www.krusevackopozoriste.com Крушевачко позориште]
 
*[http://www.krusevacopen.net Бежична мрежа града Крушевца]
 
* [http://www.fallingrain.com/world/YI/2/Krusevac4.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=43.574666,21.333666&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/krusevac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.574666&longitude=21.333666&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
 
{{Општина Крушевац}}
{{Градови у Србији}}
 
[[Категорија:Општина Крушевац]]
[[Категорија:Насељена места у централној Србији]]
 
Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком и хемијском индустријом . Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“.
[[bg:Крушевац]]
[[bs:Kruševac]]
[[ca:Kruševac]]
[[cs:Kruševac]]
[[da:Kruševac]]
[[de:Kruševac]]
[[el:Κρούσεβατς]]
[[en:Kruševac]]
[[es:Kruševac]]
[[fi:Kruševac]]
[[fr:Kruševac]]
[[id:Kruševac]]
[[it:Kruševac]]
[[lt:Kruševacas]]
[[mk:Крушевац]]
[[nl:Kruševac]]
[[nn:Kruševac]]
[[no:Kruševac]]
[[pl:Kruševac]]
[[ru:Крушевац]]
[[sh:Kruševac]]
[[sv:Kruševac]]
[[zh:克鲁舍瓦茨]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крушевац”