Полибије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
'''Полибије''' (око 203 - 118. пре н. е, [[грчки језик|грч]]: -{Πολυβιος}-) је био [[Античка Грчка|грчки]] историчар. Најпознатија књига му је „Историје“, која покрива период између 220264. и 146. године п. н. е. Сматра се наледникомнаследником [[Тукидид]]а и претечом историјског истраживања у данашњем смислу, пре свега због свог систематичног трагања за узроцима историјских догађаја и процеса.
 
Полибије је главни извор за рану римску историју тј. за историју Римске Републике након освајања Италије. Посебно је значајан као извор за историју Пунских ратова јер је писао најближе тим догађајима од нама сачуваних извора, а о трећем Пунском рату сведочи као директни посматрач. Главни разлог његове упознатости са римском историјом је тај што је провео је 16 година у Риму као заробљеник пошто је претходно био један од вођа противримског [[Ахајски савез|Ахајског савеза]] у Грчкој. У Риму је постао учитељ и пријатељ младог Сципиона Емилијана, пријатељство са њим му је помогло да посматра изблиза најбитније догађаје Римске Републике. Тамо је такође имао прилике да посматра изблиза организацију и функционисање Римске државе и њему припада слава да је први извршио њену политичку анализу.
Полибију се приписује и метод шифровања порука уз помоћ „Полибијевог квадрата“, у којем се слова распоређују слева надесно и одозго надоле у систему од 5 х 5 квадрата који су изнад и са леве стране означени са по 5 бројева. На основу бројних шифара и укрштања колоне и реда добијају се појединачна слова шифроване поруке.
 
Провео је 16 година у Риму као заробљеник пошто је претходно био један од вођа противримског [[Ахајски савез|Ахајског савеза]] у Грчкој. Тамо је имао прилике да посматра изблиза организацију и функционисање Римске државе и њему припада слава да је први извршио њену политичку анализу.
 
Међутим, основне идеје од којих је он пошао нису изворно његове већ углавном идеје [[Платон]]а и [[Аристотел]]а. Прва је идеја о постојању правилних и изопачених облика влада. Друга је о цикличном смењивању ових облика сходно извесној законитости. Трећа је идеја о томе да је најбоља мешовита влада.
Линија 13 ⟶ 11:
 
По њему, ако се жели постићи стабилна влада, мора се успоставити мешовит облик државе, који су препоручивали Платон и Аристотел. Полибије мешовиту владу схвата буквално, за разлику од поменутих, дакле као мешавину равноправних елемената разних облика. Притом је развио и једну врсту теорије о подели и равнотежи власти. У његовој влади су помешана три облика - монархија, аристократија и демократија. Конзули у њој представљају монархију, Сенат аристократију а Скупштина демократију и они се међусобно ограничавају и контролишу. Полибије је претходник [[Монтескје]]а.
 
Полибију се приписује и метод шифровања порука уз помоћ „Полибијевог квадрата“, у којем се слова распоређују слева надесно и одозго надоле у систему од 5 х 5 квадрата који су изнад и са леве стране означени са по 5 бројева. На основу бројних шифара и укрштања колоне и реда добијају се појединачна слова шифроване поруке.
 
== Литература ==