Ćilimarstvo u Bosni i Hercegovini — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Босна и Херцеговина помоћу геџета HotCat |
|||
Ред 25:
{{citiranje|Ćilimara je, u saradnji sa "Bosnafolklorom", 1970-tih imala svoj paviljon u Brusa-bezistanu, u kome su ćilimi bili izlagani, ali i tkani na licu mesta. Na tkalačkim stanovima ćilime su izrađivali radnici obučeni u bosansku narodnu nošnju. To je bio dobar marketinški potez i Sarajevo je ubrzo bilo preplavljeno bosanskim ćilimima|}}
== Način izrade ==
Za izradu ćilima koristila se vuna domaće ovce, a za bojenje uglavnom biljni sastojci. Od ukrasa uglavnom se koristila prava, cik-cak linija, trougao, romb, takođe i motivi iz flore i faune, rađeni veoma stilizovano.
== Izgled ==
Najobičnije bosanski ćilimi su crvene pozadine i imaju raznovrsne mustre po sebi. A na krajevima kocke u formi žaba na raznim pozadinama. Prisutna je i plava podloga za bosanske ćilime.
Bosanske ćilime krasi lepota, bogata likovna ornamentika, kolorit. Na ovim ćilimima se spaja i uticaj dalekog Orijenta i autohtonih balkanskih elemenata.
Najpoznatiji je begovski ćilim koji je tkan više meseci. Kada bi ga završili, bio bi iznesen napolje, prema suncu i kroz njega nije smela proći niti jednan zrak svetlosti, što bi dokazivalo gustoću tkanja, kvalitet.
== Upotreba i značaj ==
Ćilimi tkani u ovim oblastima masovno su bili u upotrebi kod gradskog austrougarskog, srpskog i muslimanskog življa, bilo u njihovim domovima ili u verskim objektima (džamijama).
▲Sarajevsko ćilimarstvo ima više ornamentalnih stilizacija srodnih sa pirotskim ćilimima, ali za razliku od pirotskih ovi ćilimi su nešto grublje pređe.
Za ćilimarstvo u Sarajevu se može reći da je to jedan od retkih krajeva u kome su stvarane tkanine prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koje su oduvek bile na zavidnom nivou kvantiteta, kvaliteta, načina proizvodnje, ali i svega onoga što prati ovaj vid narodnog stvaralaštva kroz više vekova.<ref>Reljić, Ljubomir. Ćilimi i ćilimarstvo u sjeničkom kraju, U:Tekstilna radinost u Sjeničkom kraju, Glasnik Etnografskog muzeja knj. 56. str. 261.</ref>
== Izvori ==
{{извори}}
| |||