Ćilimarstvo u Bosni i Hercegovini — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 49:
== Upotreba i značaj ==
Ćilimi tkani u ovim oblastima masovno su bili u upotrebi kod gradskog austrougarskog, srpskog i muslimanskog življa, bilo u njihovim domovima ili u verskim objektima (džamijama), dok su ih na selu koristili samo Bošnjaci. {{цитат|U bosanskoj kući ćilim je imao mnogobrojne funkcije. Njime se ukrašavala soba, služio je i kao prostirka na podu, za zastiranje sećija, za prekrivanje kreveta i ukrašavanje zidova. Česti su slučajevi da je na zid okrenut prema Kibli u pravcu svete Kabe u Meki okačena serdžada na kojoj je oslikan mihrab. Takve prostirke su služile i za obavljanje namaza. Ako nisu bili imućni, onda su nastojali da im makar jedna ovakva prostirka krasi pod dnevne sobe. Ćilimi su se smatrali izuzetno vrednim darom, pa su darivani džamijama, ređe crkvama, a i članovima porodice prilikom ženidbe i useljenja u novu kuću.<ref>Preuzeto iz kataloga „Bosanskohercegovački ćilimi“ izdavača Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, autorice Marice Popić-Filipović (viši kustos)</ref>|}}
Za ćilimarstvo u Sarajevu se može reći da je to jedan od retkih krajeva u kome su stvarane tkanine prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koje su oduvek bile na zavidnom nivou kvantiteta, kvaliteta, načina proizvodnje, ali i svega onoga što prati ovaj vid narodnog stvaralaštva kroz više vekova.<ref>Reljić, Ljubomir. Ćilimi i ćilimarstvo u sjeničkom kraju, U:Tekstilna radinost u Sjeničkom kraju, Glasnik Etnografskog muzeja knj. 56. str. 261.</ref>
| |||