Ćilimarstvo u Bosni i Hercegovini — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
== Opšte informacije ==
Za ćilime nastale u Bosni i Hercegovini se može reći da su to tkanine prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, na zavidnom nivou kvantiteta, kvaliteta, načina proizvodnje, ali i svega onoga što prati ovaj vid narodnog stvaralaštva kroz više vekova.
Tkanje ćilima je težak posao, koji zahteva geometrijsku preciznost, izuzetnu veštinu i kreativnost, koja se zasniva isključivo na ručnom radu starom nekoliko vekova. Koliko je to mukotrpan posao govori podatak da dve tkalje moraju istovremeno da rade mesec dasna da bi napravile samo jedan kvadratni metar ćilima.
Tkanje ćilima je tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, i tako vekovima majke uče od baka, a ćerke od baka i majki, „boreći se” do današnjih dana da očuvaju tradiciju zapisanu u njihovim genima. tako su mnoge devojčice u Bosni i Hercegovini odrastale okružene ćilimima, „vezane za njih” za ceo život.
Motivi na ćilimima nastalim u Bosni i Hercegoovini, imaju i svoju specifičnost, jer često u sabi skrivaju mističnu crtu. Jer utkani simboli često predstavljaju stare simbole magičnog značenja i mogu se čitati kao azbuka slika (kojih postoji 95), koje oni koji ih rade moraju da znaju napamet.
Svaki ćilim istkan u Bosni i Hercegovini priča svoju priču, različitu, u zavisnu od različitosti epohe u kojoj je nastao.
== Istorija ==
Začetak ćilimarstva u Bosni i Hercegovini mnogi vide još u davnim vremanima, kada je počelo pripipitomljavanje ovaca i koza i gajenja pamuka, izvora sirovina za njegov razvoj. Zato se smatra da tkanje nisu proširili sedelački neolitski ratari, nego nomadi ili preciznije kazano pastiri, koji su verovatno sa Bliskog istoka, zajedno sa ovcama i kozama doneli tradiciju tkanja ćilima na Balkansko poluostrvo. O tome doduše direktnih dokaza nema, ali postoje posredni dokazi sa prikazima stilizovanih tkačkih proizvoda na frizovima tračkih posmrtnih maski i stereobatima grčkih hramova.
| |||