Илија Гарашанин — разлика између измена

Гарашанин је био један од највећих државника и администратора уставобранитељског времена.<ref name="EN" /> Био је врло конзервативан у унутрашњој политици и бирократски начин управе сматрао је јединим могућим. У спољној политици био је први југословенски државник међу Србима, сматрајући да само једна велика југословенска држава може одржати своју самосталност и избећи зависност како од Русије тако и од Аустрије. За разлику од других српских државника (савременика) Илија није био довољно учен нити се образовао у иностранству. Али у зрелом добу много је путовао по Европи и доста тога европског попримио. Сматра се да је био „копча” између „стараца” и „паризлија” (млађих) — ликова у српској политици.[[Датотека:Anastas Jovanović, Ilija Garašanin, 1852, lithograph, National Museum of Serbia.jpg|мини|л|<center>Литографија [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]], 1852.</center>]]Имао је великих заслуга за утврђивање уставобранитељскога режима. Створио је полицију у Србији и бирократски начин управе.{{sfn|Stokes|1990|pp=8}} Гарашанин је заступао чврсту линију ауторитета и апсолутну послушност потчињених. Сматрао је обичан народ неспособним штићеником државе.{{sfn|Stokes|1990|pp=8}} Године 1844. Гарашанин је био председник „српске владе”. У спољној политици имао је врло широке погледе, које је изразио у своме '''[[Начертаније|Начертанију]]''' из [[1844]], по којем је [[Србија]] требало да ради на стварању велике југословенске државе, под својим предводништвом. Године [[1848]], за разлику од Вучића, настојао је да Србија притекне у помоћ прекосавским [[Срби]]ма, али, када му је после угушене мађарске буне понуђен аустријски орден, он га је одбио. У „Цртежу” он са жалошћу признаје да су међу свим Јужним Славенима најбројнији Бугари, којима српска страна мора да има посебну политику асимилације.