Министарство унутрашњих послова Републике Српске — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.1
Ред 30:
 
== Историја ==
Први [[министар унутрашњих послова Републике Српске]] је проглашен [[1. април]]а [[1992]]. године у тадашњем [[Град Источно Сарајево|Српском Сарајеву]]. На положај првог министра је изабран [[Мићо Станишић]]. Потреба за оснивање овог министарства је израсла из историјских околности које су настале током распада [[Југославија|Југославије]].
 
=== Период прије стварања Министарства унутрашњих послова Републике Српске ===
Министарство је било подијељено на Ресор јавне безбједности и [[Ресор државне безбједности (Република Српска)|Ресор државне безбједности]], а њима су руководили помоћници министра. Касније, послове Ресора државне безбједности је преузела [[Обавјештајно-безбједносна служба Републике Српске]] до свог укидања.
У предратној Босни и Херцеговини, која је била, као што знамо федерална јединица бивше СФРЈ, полиција је била централистички организована. Постојало је Министарство унутрашњих послова Босне и Херцеговине, које је настало 1990. године, трансформацијом Републичког секретаријата унутрашњих послова у МУП БиХ. У оквиру Министарста обављлјани су послои јавне и државне безбједности. Министарсто, односно полиција је била организована на три ниво.
 
* На локалном ( општинском ) нивоу постојале су станице јавне безбједности које су биле надлежне да на подручје општине за коју су основане прате, анализирају и предузимају мјере и радње на одржавању јавног реда и мира, спрјечавању и откривању криминалитета, регулисању и одржавању безбједности саобраћаја. На локалном нивоу извршавани су основни полицијски послови, а поред њих и остали унутрашњи послови који су се односили на грађанска стања ( лична карта, пребивалиште, боравиште, јединствени матични број, возачке дозволе итд.)
* На регионалном нивоу било је девет центара служби бебједности, а за подручје града Сарајева и градски секретаријат унутрашњих послова, као виши облик организације. У оквиру центара служби безбједности постојали су сектор јавне и сектор државне безбједности. Центром служби безбједности руководио је начелник центра, а он је био надређен сектору јавне и сектору државне безбједности. Центар с. безбједности је на простору који је покривао био надлежан за организацију и непосредно вршење послова.
* На републичком нивоу постојало је и функционисало Министарство унутрашњих послова Босне и Херцеговине.
 
Дакле, почетак сукоба у Босни и Херцеговини, подјела између припадника МУП-а на националној основи неминоно доводи до тога да се организују двије полиције унутар БиХ. Једна од њих настаје прим постројавањем полиције на Сокоцу 4.априла 1992. године, што се данас обижежава као дан полиције Републике Српске. Априлски догађаји из 1992. године доводе до потребе да се на Палама формира Влада Српске Републике Босне и Херцеговине. Формирање Владе подразумијевало је и формирање Министарства унутрашњих послова.
 
=== Формирање МУП-а Републике Српске ===
Иако је у том периоду све било у сјени ратних збивања, од самог почетка сукоба било је јасно да је неопходно да полиција настави и са обављањем својих редовних послова и задатака. Да би се ови послови могли извршавати на потребном нивоу, било је неопходно формирати и развијати министарство у правом смислу те ријечи, а не само имати га на папиру. Како су на територији која је у то вријеме била под контролом Срба остала само два од претходних девет центара ( Бања Лука и Добој ), прво је требало формирати центре службе безбједности. Тако је одмах у априлу извршено формирање центара са сједиштем у Бијељини, Српском Сарајеву и Требињу, а у Бања Луци и Добоју су наставили да функционишу постојећи центри.
 
За потребе координације извршавања ових послова и задатака основане су потребне линије рада у сједишту министарства на Палама. Међутим, од почетка је било јасно да на Палама нема потребног кадровског и материјално-техничког (смјештајног) потенцијала. Због тога је донесена одлука да се највећи дио министартва дислоцира у Бијељину, гдје су постојали много повољнији услови. Тако је већ у августу 1992. године у Бијељину смјештена комплетна структура јавне безбједности, док је на Палама остао ресор државне безбједности, Кабинет министра и Управа за материјалнофинансијске и имовинске послове.
 
Доласком у Бијељину отворени су повољнији услови за развој и унапређење службе јавне безбједности. Обезбијеђен је адекватан смјештај, а сам географски положај Бијељине мотивисао је већи број припадника министарства који су морали напустити своја предратна пребивалишта да се радно ангажују у Бијељини. Тако од самог формирања ресора јавне безбједности у Бијељини почиње планско и организовано развијање службе. Упориште за овакав приступ било је у Закону о унутрашњим пословима Републике Српске, који је донесен у априлу 1992. године, а којим је дефинисана организација и надлежност Министарства. На основу овог закона, по линијама рада које су формиране самим оснивањем Министарства, донесени су подзаконски акти који су омогућили да се линије рада понашају и послове из свог дјелокруга обављају професионално и законито.
 
== Види још ==