Министарство унутрашњих послова Републике Српске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 3:
'''Министарство унутрашњих послова Републике Српске''' ('''МУП РС''') једно је од [[Министарство|министарстава]] [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] које се бави унутрашњим пословима [[Република Српска|Републике Српске]]. Садашњи [[министар унутрашњих послова Републике Српске]] је [[Драган Лукач]]. Извршни орган и институција министарства је [[Полиција Републике Српске]].
== Историја ==▼
=== Период прије стварања Министарства унутрашњих послова Републике Српске ===▼
У предратној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]
* На локалном (
* На регионалном нивоу било је девет центара служби бебједности, а за подручје града Сарајева и градски секретаријат унутрашњих послова, као виши облик организације. У оквиру центара служби безбједности постојали су сектор јавне и сектор државне безбједности. Центром служби безбједности руководио је начелник центра, а он је био надређен сектору јавне и сектору државне безбједности. Центар с. безбједности је на простору који је покривао био надлежан за организацију и непосредно вршење послова.▼
* На републичком нивоу постојало је и функционисало Министарство унутрашњих послова Босне и Херцеговине.▼
Дакле, почетак сукоба у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], подјела између припадника МУП-а на националној основи неминоно доводи до тога да се организују двије полиције унутар БиХ. Једна од њих настаје прим постројавањем полиције на [[Соколац|Сокоцу]] 4.априла 1992. године, што се данас обижежава као дан полиције Републике Српске. Априлски догађаји из 1992. године доводе до потребе да се на [[Пале|Палама]] формира [[Влада Републике Српске|Влада Српске Републике Босне и Херцеговине]]. Формирање Владе подразумијевало је и формирање Министарства унутрашњих послова.▼
=== Формирање МУП-а Републике Српске ===▼
Иако је у том периоду све било у сјени ратних збивања, од самог почетка сукоба било је јасно да је неопходно да полиција настави и са обављањем својих редовних послова и задатака. Да би се ови послови могли извршавати на потребном нивоу, било је неопходно формирати и развијати министарство у правом смислу те ријечи, а не само имати га на папиру. Како су на територији која је у то вријеме била под контролом [[Срби|Срба]] остала само два од претходних девет центара ( [[Бања Лука]] и [[Добој]] ), прво је требало формирати центре службе безбједности. Тако је одмах у априлу извршено формирање центара са сједиштем у [[Бијељина|Бијељини]], [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српском Сарајеву]] и [[Требиње|Требињу]], а у [[Бања Лука|Бања Луци]] и [[Добој|Добоју]] су наставили да функционишу постојећи центри.▼
За потребе координације извршавања ових послова и задатака основане су потребне линије рада у сједишту министарства на Палама. Међутим, од почетка је било јасно да на [[Пале|Палама]] нема потребног кадровског и материјално-техничког (смјештајног) потенцијала. Због тога је донесена одлука да се највећи дио министартва дислоцира у Бијељину, гдје су постојали много повољнији услови. Тако је већ у августу 1992. године у Бијељину смјештена комплетна структура јавне безбједности, док је на [[Пале|Палама]] остао ресор државне безбједности, Кабинет министра и Управа за материјалнофинансијске и имовинске послове.▼
Доласком у [[Бијељина|Бијељину]] отворени су повољнији услови за развој и унапређење службе јавне безбједности. Обезбијеђен је адекватан смјештај, а сам географски положај Бијељине мотивисао је већи број припадника министарства који су морали напустити своја предратна пребивалишта да се радно ангажују у [[Бијељина|Бијељини]]. Тако од самог формирања ресора јавне безбједности у [[Бијељина|Бијељини]] почиње планско и организовано развијање службе. Упориште за овакав приступ било је у Закону о унутрашњим пословима [[Република Српска|Републике Српске]], који је донесен у априлу 1992. године, а којим је дефинисана организација и надлежност Министарства. На основу овог закона, по линијама рада које су формиране самим оснивањем Министарства, донесени су подзаконски акти који су омогућили да се линије рада понашају и послове из свог дјелокруга обављају професионално и законито.▼
== Мисија ==
Линија 28 ⟶ 45:
* личне карте;
* возачке дозволе и регистрације моторних и прикључених возила.
▲== Историја ==
▲=== Период прије стварања Министарства унутрашњих послова Републике Српске ===
▲У предратној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], која је била, као што знамо федерална јединица бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], полиција је била централистички организована. Постојало је Министарство унутрашњих послова [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], које је настало [[1990]]. године, трансформацијом Републичког секретаријата унутрашњих послова у МУП БиХ. У оквиру Министарста обављлјани су послои јавне и државне [[Безбједност|безбједности]]. Министарсто, односно [[полиција]] је била организована на три ниво.
▲* На локалном ( општинском ) нивоу постојале су станице јавне безбједности које су биле надлежне да на подручје општине за коју су основане прате, анализирају и предузимају мјере и радње на одржавању јавног реда и мира, спрјечавању и откривању криминалитета, регулисању и одржавању безбједности саобраћаја. На локалном нивоу извршавани су основни полицијски послови, а поред њих и остали унутрашњи послови који су се односили на грађанска стања ( лична карта, пребивалиште, боравиште, јединствени матични број, возачке дозволе итд.)
▲* На регионалном нивоу било је девет центара служби бебједности, а за подручје града Сарајева и градски секретаријат унутрашњих послова, као виши облик организације. У оквиру центара служби безбједности постојали су сектор јавне и сектор државне безбједности. Центром служби безбједности руководио је начелник центра, а он је био надређен сектору јавне и сектору државне безбједности. Центар с. безбједности је на простору који је покривао био надлежан за организацију и непосредно вршење послова.
▲* На републичком нивоу постојало је и функционисало Министарство унутрашњих послова Босне и Херцеговине.
▲Дакле, почетак сукоба у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], подјела између припадника МУП-а на националној основи неминоно доводи до тога да се организују двије полиције унутар БиХ. Једна од њих настаје прим постројавањем полиције на [[Соколац|Сокоцу]] 4.априла 1992. године, што се данас обижежава као дан полиције Републике Српске. Априлски догађаји из 1992. године доводе до потребе да се на [[Пале|Палама]] формира [[Влада Републике Српске|Влада Српске Републике Босне и Херцеговине]]. Формирање Владе подразумијевало је и формирање Министарства унутрашњих послова.
▲=== Формирање МУП-а Републике Српске ===
▲Иако је у том периоду све било у сјени ратних збивања, од самог почетка сукоба било је јасно да је неопходно да полиција настави и са обављањем својих редовних послова и задатака. Да би се ови послови могли извршавати на потребном нивоу, било је неопходно формирати и развијати министарство у правом смислу те ријечи, а не само имати га на папиру. Како су на територији која је у то вријеме била под контролом [[Срби|Срба]] остала само два од претходних девет центара ( [[Бања Лука]] и [[Добој]] ), прво је требало формирати центре службе безбједности. Тако је одмах у априлу извршено формирање центара са сједиштем у [[Бијељина|Бијељини]], [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српском Сарајеву]] и [[Требиње|Требињу]], а у [[Бања Лука|Бања Луци]] и [[Добој|Добоју]] су наставили да функционишу постојећи центри.
▲За потребе координације извршавања ових послова и задатака основане су потребне линије рада у сједишту министарства на Палама. Међутим, од почетка је било јасно да на [[Пале|Палама]] нема потребног кадровског и материјално-техничког (смјештајног) потенцијала. Због тога је донесена одлука да се највећи дио министартва дислоцира у Бијељину, гдје су постојали много повољнији услови. Тако је већ у августу 1992. године у Бијељину смјештена комплетна структура јавне безбједности, док је на [[Пале|Палама]] остао ресор државне безбједности, Кабинет министра и Управа за материјалнофинансијске и имовинске послове.
▲Доласком у [[Бијељина|Бијељину]] отворени су повољнији услови за развој и унапређење службе јавне безбједности. Обезбијеђен је адекватан смјештај, а сам географски положај Бијељине мотивисао је већи број припадника министарства који су морали напустити своја предратна пребивалишта да се радно ангажују у [[Бијељина|Бијељини]]. Тако од самог формирања ресора јавне безбједности у [[Бијељина|Бијељини]] почиње планско и организовано развијање службе. Упориште за овакав приступ било је у Закону о унутрашњим пословима [[Република Српска|Републике Српске]], који је донесен у априлу 1992. године, а којим је дефинисана организација и надлежност Министарства. На основу овог закона, по линијама рада које су формиране самим оснивањем Министарства, донесени су подзаконски акти који су омогућили да се линије рада понашају и послове из свог дјелокруга обављају професионално и законито.
== Види још ==
| |||