Илија Гарашанин — разлика између измена

 

Када је [[Светоандрејска скупштина]] затражила од Александра Карађорђевића оставку, он је, уплашен, молио Гарашанина да га одведе својим колима у град [[Турци]]ма. Гарашанин је то и учинио, али је одмах кнежев одлазак у град објавио као напуштање престола. Сутрадан је Св. Андрејска скупштина огласила Карађорђевића за збаченог, и уместо да бира намесништво, одмах успоставила династију [[Обреновићи|Обреновића]].<ref name="EN" /> Успостављење Обреновића било је извршено без знања Гарашанина. Одлучивши да избегне пошто-пото свако крвопролиће, које би могло изазвати интервенцију Аустрије, Гарашанин није хтео да војсци изда наредбу и растера скупштину.

 

После повратка кнеза Милоша, Гарашанин се држао по страни. Када је [[кнез Михаило]] ступио на престо, Гарашанин, кога је Михаилу препоручила Русија, постао је [[1861]]. председник Министарског Савета и министар иностраних послова. Под [[Кнез Михаило Обреновић|кнезом Михаилом]] Гарашанин се бавио готово искључиво питањима спољне политике. Прихватио је Михаилову идеју рата с [[Турска|Турском]] и живо је радио на склапању ратних савеза са [[Црна Гора|Црном Гором]] и са [[Грчка|Грчком]]. У исто време организовао је пропаганду на целом [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] како би, чим Србија зарати с Турском, настао општи устанак потлачених народа против [[Османско царство|Отоманске империје]]. За време његовога министровања, решено је питање царских градова и турски гарнизони напустили су [[1867]]. године све тврђаве које су држали у Србији.<ref name="EN" />