Апенини — разлика између измена

'''Рељеф''': Апенини су релативно млад планински ланац веначног порекла, дуг приближно 1200 килметара, који се протеже дуж полуострвског дела [[Италија|Италије]] (и у [[Сан Марино|Сан Марину]]), од севера до југа [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]] (који је и добио име према овом планинском ланцу). На северу су Апенини ограничени [[Падска низија|Падском низијом]], на истоку [[Јадранско море|Јадранским]], на југу [[Јонско море|Јонским]] и на западу [[Тиренско море|Тиренским морем]]. На крајњем северозападу, код [[Ђенова|Ђенове]], на Апенине се наставља венац [[Алпи|Алпа]]. У појединим деловима полуострва Апенини непосредно дотучудотичу море, док се у другим образују мање или веће приморске равнице (у [[Лацио|Лацију]], [[Кампанија|Кампанији]], [[Апулија|Апулији]]). Ланац се може поделити на три дела: [[Северни Апенини]], [[Средишњи Апенини]] и [[Јужни Апенини]], који се потом деладеле према именима области и покрајина, кроз које се пружају. Највиши врх ланца је [[Корно Гранде]] на планини [[Гран Сасо]] (2.912 м).

'''Клима''': Средње високо апенинско подручје (до 1000-1200 метара) се налази у прелазној климатској зони између [[средоземна клима|средоземне]] и [[умереноконтинентална клима|умерено континенталне климе]], па има влажне и благе зиме и топла и сушна лета. Виша подручја су под јаким утицајем општријеоштрије, [[Планинска клима|планинске климе]].

'''Воде''': Планински ланац Апенина својим пружају спречава образовање дужих долина и дужих речних токова. Најважније реке у његовом подручју су [[Тибар]] и [[Арно]].