Цар Срба и Ромеја — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
 
[[Стефан Душан]] се прогласио за цара [[1345]]. године, а [[16. април]]а [[1346]]. године су га крунисали [[патријарх српски]], [[патријарх бугарски]] и [[архиепископ охридски]].<ref>{{cite book|last=Vazeille|first=Temperley Harold William|title=History of Serbia|url=http://books.google.com/books?id=8dapE-FyIewC&pg=PA72|date=јул 2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-113-20142-3|pages=72–}}</ref> Његову титулу је признала [[Друго бугарско царство|Бугарска]] и остале околне земље, али не и [[Византија]]. Душанова титула је према византијском узору била ''-{Στέφανος ἐν Χριστῷ τῷ θεῷ πιστὸς βασιλεὺς καὶ αὐτoκράτωρ Σερβίας καὶ Pωμανίας}-'' или на [[старословенски језик|старословенском]], уз поједине измјене, ''-{Стефанъ въ Христа бога вѣрни царъ Србълѥмъ и Гръкомъ}-''.
[[Датотека:Paja JovanoviKrunisanje Cara Dusana 2.jpg|мини|десно|250п|''Крунисање Цара Душана'', [[Паја Јовановић]].]]
Када је Стефан Душан под неразјашњеним околностима умро [[1355]]. године, његов син [[Стефан Урош V|Стефан Урош]] је понео титулу ''цара Срба и Ромеја'', али је ујак новог цара, [[Симеон Синиша Немањић|Синиша Урош]], оспорио његово право на [[престо|пријесто]], па сам себе прогласио ''царем Срба и Ромеја'' и са том је титулом владао [[Царство Симеона-Синише Уроша|државом]] са сједиштем у [[Тесалија|Тесалији]]. Након Синишине смрти, његов син [[Јован Урош]] је наставио користити ову титулу све док се није [[1370]]. године замонашио.
 
Титула се престаје користити [[1371]]. године када српска владарска [[Немањићи|династија Немањић]] нестаје. [[Вукашин Мрњавчевић]], српски великаш, понио је титулу ''краља Срба и Ромеја'', која је остала у употреби до смрти Вукашиновог сина [[Марко Краљевић|Марка]] 1395. године. [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко I]] [[Бановина Босна|бан Босне]] се такође прогласио за краља и користио је титулу ''краљ Срба, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја'', док је сама Србија остала под влашћу локалних великаша.