Дионизиј Њаради — разлика између измена

'''Др Дионизиј Њаради''' (-{Дионизий Няради}-) ([[Руски Крстур]], [[10. октобар]] [[1874]] – [[Мрзло Поље Жумберачко|Мрзло Поље]], [[14. април]] [[1940]]) био је двадесет пети по реду, [[Гркокатоличка црква|гркокатолички]] владика.<ref name=":1">{{Cite book|title=Споменица, Календар гркокатолика крижевачке бискупије за годину 1931.|last=Шимрак|first=Др Јанко|publisher=Народна просвјета|year=1930.|id=|location=Загреб|pages=29}}</ref> Оснивао је нове парохије. У [[Крижевачка епархија|крижевачкој Епархији]] је увео монашке чинове: сестре Василијанке, сестре Службенице, монахе Василијане. Помогао је у оснивању штампарије у [[Бачка|Бачко]]<nowiki/>ј, као и у [[Украјина|Украјини]]. Писао је књиге, [[Молитвеник|молитвенике]], уџбенике за веронауку. Оснивао је у Епархији црквена друштва, деловао је у [[Екуменизам|екуменском]] духу у цркви, у циљу остваривања црквеног јединства. Био је веома присутан у црквеном и културном животу [[Русини|Русина]].<ref>{{Cite book|title=Хришћански календар 1980|last=Макај|first=Михајло|publisher=Војвођански викаријат Крижевачке епархије|year=1979.|id=|location=Руски Крстур|pages=40-41}}</ref> У Русинском народном просветном друштву, поред [[Хавријил Костељник|Хавријила Костељника,]] и владика Дионизиј је имао огромну улогу као велики добротвор.<ref>{{Cite book|title=Хришћански календар, русински календар, 2004|last=о. Јулијан Рац,|first=Никола Шанта|publisher=Хришћански часопис "Дзвони" и НИУ "Руске слово"|year=2003|id=|location=Петроварадин|pages=158}}</ref>

20. гркокатолички владика је био Константин Станић (1814–1830))

19. је био Силвестар Бубановић (1794–1810))

18. владика је био Јозафат Басташић (1787–1793))

16. Габријел Палковић (1751–1759))

15. Теофил Пашић (1738–1746))

14. Силвестар Ивановић (1734–1735))

13. Гргур Вучинић (1727–1733))

12. Рафаел Марковић (1709–1726))

11. Гргур Југовић (1707–1709))

10. Габриел Турчиновић (1700–1706))

9. Исаија Поповић (1689–1699))

8. Марко Зорчић (1685–1688))

7. Павле Зорчић (1671–1685))

6. Гаврило Мијакић (1663–1670))

5. Сава Станисављевић (1648–1661))

4. Василије Предојевић (1644–1648))

3. Габријел Предојевић (1642–1644))

2. Максим Предојевић (1630–1642))

1. Симо Вратања (1611–1630))<ref name=":1" />