Вардар (календар) — разлика између измена

др.) у Старој Србији и Македонији. Садржао је многе прилоге о осталим неослобођеним српским областима и о Црној Гори. Исто тако имао је много литерарних прилога родољубивог карактера, нарочито су често штампане, и по више пута, познате пјесме (Илићева пјесма „На Вардару“, Бардова „Хеј трубачу“). У међуратном периоду су објављивани прилози из цијеле [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]], касније Југославије. Према неким свједочењима календар је почео да излази на иницијативу Станиславе Сондермајер, тадашње потпредсједнице Кола. [[Делфа Иванић]] наводи податке да је у другој половини [[1905]]. у њеној кући у Београду одржано неколико састанака и као резултат донешена је одлука, да „Коло српских сестара“ у Београду издаје, почев од [[1906]]. стално, сваке године, свој годишњи календар са нарочитом културно-просвјетном и национално-вјерском садржином у циљу јачања српске националне свијести. Име календару је дао њен муж [[Иван Иванић]], увјерен да ће то име за српски народ значити много. Прва годишта Вардара уређивали су су Иван Иванић и [[Милојко Веселиновић]], некадашњи заслужни конзул Србије у Турској. <ref>{{Cite book|last=Милановић|first=Јасмина|authorlink= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|pages=130|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> [[Коло српских сестара]] је пред [[Балкански ратови|Балканске ратове]] добило једну малу собицу од друштва „[[Друштво Свети Сава|Светог Саве]]“ у њиховом дому у Душановој улици, гдје је радила једна њихова чиновница и гдје су им стајали њихови календари Вардар. <ref>{{Cite book|last=Милановић|first=Јасмина|authorlink= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|pages=143|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> Након двије године од почетка изласка календара Вардар, почео је у Турској, у Скопљу, излазити и лист [[Вардар (лист)|Вардар]]. Неке од текстова је писала и [[Делфа Иванић]].