Злакуска лончарија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Историја: M. Bajalović Ha dži-Pešić, Keramika u srednjovekovnoj Srbiji, Monografije 8, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Muzej grada Beograda. |
|||
Ред 31:
Простире се уз магистрални пут Е 761 између Пожеге и Севојна. Омеђено је селима Горјани са севера, [[Узићи]] са североистока, Рупељевом са источне, Рогама са југоисточне, [[Дрежник (Ужице)|Дрежником]] са јужне и [[Потпеће (Ужице)|Потпећем]] са западне стране.
[[Рупељево]] је локација са које се у Злакусу допрема калцит неопходан за израду лонаца, а [[Роге]] и [[Потпеће (Ужице)|Потпеће]] имају значајну улогу у развоју лончарске производње Златиборског округа, мада се она у њима није одржала.{{напомена|Још увек се памте лонци из Потпећа и црепуље из Рога, а понека се посуда и данас може пронаћи.}} Калцит (CaCO3) који се додаје глини из Врањана приликом припреме масе за моделовање лонаца у Злакуси, копа се у мајданима врсте, на брду Врстине у околини села Рупељево. Стари мајдан, данас напуштен, налазио се у засеоку Дрндари, на имању породице Дрндаревић. У литератури се помиње да се седамдесетих година 20. века знало за пет мајдана, од којих су два била жива, а да су између два светска рата експлоатисана чак четири мајдана.<ref name="Благојевић74" />
[[Датотека:Zlakusa 001.JPG|600п|мини|центар|Злакуса географски простор на коме се производи Злакуска лончарија]]
Глина за израду посуда у Злакуси се добија из села Врањани са надморске висине око 400 m, које се налази на око 18 km од Злакусе, северозападно од Пожеге на ободу Пожешке котлине, коју, у геоморфолошком погледу, карактеришу тријаски кречњаци на њеном јужном и југозападном ободу, док су остале стране тог обода састављене од млађих палеозојских шкриљаца, тријаских и кретацијских кречњака и серпентина.<ref>Ц. Ђ. Поповић, ''Техника примитивног лончарства у Југославији'', Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, н.с. св. XIV, Етнологија, Сарајево, 25-59.</ref>
У литератури се помињу два мајдана глине у Врањанима: беле глине и глине „вугаре“, међутим по изјавама лончара та подела није добра.<ref name="Благојевић74" > Благојевић, Н. (1974) ''Народна керамика у ужичком крају'', Ужички зборник 3, 327—363.</ref> Неиме: {{цитат2|...на основу њихових исказа може се претпоставити да су претходни истраживачи који помињу два одвојена мајдана глине погрешно протумачили казивања испитаника у Злакуси будући да глина у Врањанима није уједначеног изгледа и хемијског састава. Прослојена је глинама различитих боја и нијанси од беличастожуте, жуте, светлосиве, сиве, тамносиве – такозване виноваче и сивоплаве до црвене, „чоколадне“ и црне.<ref name="Благојевић74" />}}
== Историја ==
| |||