|
[[Датотека:Gorobinci 03.JPG|thumb|150px|Овче Пољепоље код села [[Горобинци]]]]
'''Овче поље''' ({{јез-мкмак|Овче Поле}}) је [[котлина]] и област у средишњем делу [[Северна Македонија|Северне Македоније]] у чијем саставу се налазе општине [[Општина Свети Никола|Свети Никола]] и [[Општина Лозово|Лозово]].<ref>{{cite web|author=Ecological Society Izgrev|publisher=Ecological Society Izgrev|url=http://www.edi.org.mk/local-comunity.htm|title=Ecological Society Izgrev|date=18. 09. 2008|accessdate=18. 09. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080828020820/http://www.edi.org.mk/local-comunity.htm|archive-date=28. 8. 2008|url-status=dead}}</ref> Терен је углавном равничарски са благо уздигнутим областима у средишњем и северном делу. Кроз Овче поље пролази важан и веома фрквентан пут [[Велес (град)|Велес]]—[[Штип]].
На северу Овчег поља налази се планина [[Манговица]] (741м) а на западу [[Градиштанска планина]] (861м861 m). Између ове две планине се налази превој Караула преко којег пролази магистрални пут [[Свети Никола (Македонијаград)|Свети Никола]] — [[Куманово]]. Централно и уједно најнасељеније место је град Свети Никола. Котлина Овче поље одликује се топлим летима и умерено хладним зимама, са повремено екстремно ниским и високим температурама.
Овче поље је у вези са [[Скопско поље|Скопским пољем]], [[Тиквеш]]ом, [[Лакавица|Лакавицом]] и [[Кочанска котлина|Кочанским пољем]], и с њима чини веома стару [[Депресија (геологија)|депресију]] у [[Повардарје|Повардарју]]. Између ових [[котлина]], а изнад [[долина]] [[Вардар]]а, [[Пчиња|Пчиње]] и [[Брегалница|Брегалнице]], које га окружују, Овче поље се издиже као велика, отворена и ниска [[висораван]], са котлинастом ниском депресијом у средњем дијелу. Стога је Овче поље скоро у свим правцима скроз проходно.
Главна ријека Овчег Пољапоља је Азмак или [[Светониколска река]].
== Историја ==
Звало се у српским старим споменицима такође: Овчепољска Земљаземља, Овчепољска Странастрана, Овчепољска Областобласт. Краљ [[Стефан Урош II Милутин|Краљ Милутин]] је по освајању [[Скопље|Скопља]] [[1282]], одмах заузео и овај крај. Последњи српски господар Овчег Пољапоља био је [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Дејановић]].
Српско се становништво од почетка 16. вијекавека, и после крајем 17 вијекавека, када су Аустријанци и српски устаници били допрели и до [[Штип]]а (1689), исељавало са Овча Пољапоља на сјевер и запад.
У [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] највећи део Овчег поља чини [[овчепољски срез]].
Овадашње [[Срби|Србе]] убројавају у [[Шопи|Шопе]] а Овче Пољепоље се рачуна у [[Шопи|Шоплук]].
== Референце ==
| 