Салијски законик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
'''Салијски законик''' ({{јез-лат|Lex Salica}}) представљао је салијски франачки грађански законик, који је настао крајем V или на самом почетку VI века у германској држави Франачкој . Донео га је ујединитељ Франачке, владар династије Меровинга, краљ Хлодовех.  Сачуван је велики број његових преписа односно редакција, од којих оне најстарије садрже 65 чланова, касније око 100 чланова, док је тек у време Карла Великог издат пречишћен текст законика садржао 70 чланова. Писан је на латинском језику, а утицај римског права је видљив само код казни. Већина казни је композиционог карактера, и те новчане казне доста одударају од једног неразвијеног друштва окренутог натуралној привреди. У свему осталом, законик је израз обичајног права Франака. Законик је изразито казуистичан, као и други варварски зборници, и нарочито га карактерише велики број кривичних дела за која се предвиђају различити износи новчане казне. Такође и осликава низак степен правне развијености франачког племенског друштва.
 
Салијски закон је дао писмену кодификацију и грађанског закона, као што су статутизакони који регулишу наслеђивање и кривичног закона, као што је казна за убиство. Иако је првобитно замишљен као закон Салијанаца или западних Франака, имао је формативан утицај на традицију статусног права која се проширила на модерну историју западне и централне [[Европа|Европе]], нарочито у немачким државама, [[Холандија|Холандији]], делови [[Италија|Италије]] и [[Шпанија|Шпаније]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]], [[Румунија|Румуније]] и [[Балкана]]. Салијски законик одражава низак степен правног развитка и тесну везаност за племенску традицију (казуистичност, видљиви остаци колективне својине сеоских заједница, формализам и симболика, правни положај жене...) као и многи други законици у правној историји, који су настајали записивањем и модификовањем обичаја у време када се тек оформила држава. Због тога већину варварских зборника познати правни историчар Diamond сврстава у ,,ране кодексе“.<ref>{{Cite book|title=Упоредна правна традиција|last=Аврамовић, Станимировић|first=Сима, Војислав|publisher=Универзитет у Београду, Правни факултет|year=2018|isbn=978-86-7630-766-1|location=Београд|pages=203-204}}</ref>
 
== Историја закона ==