Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена

ознака: ручно враћање
 
Део особља који је желео да остане са др Елси Инглис у Србији у Крушевцу се поделио у две групе. Једну која је са најквалитетнијом опремом из Крагујевца ушла у састав болничце у једној крушавачкој школи. Друга група је, преузела један анекс, војне болнице српске војске ''Цар Лазар'' (са преко 900 пацијената.<ref>Петровић Илија, Шкотске жене уза Србе: 1914–1918., Нови Сад 2010</ref>
 
[[Датотека:Izabel Haton.jpg|мини|[[Изабел Хатон]], била шкотска лекарка из доба Првог светског рата. За своје заслуге награђена је Орденом белог орла. По њој је названа средња медицинска школа у Врању.]]
Залихе хране и лекова полако су се смањивале, а живеле су у изолацији, без правих и истинитих информација, уз разне гласине. Како су др Инглис, и њене сарадницо одбијала да потпише изјаву о окупаторовој благонаклоности према домаћем становништву, ''Аустријанци су одбијали да припадницима Болница шкотских жена признају статус ратних заробљеника, са правима које је гарантовала Женевска конвенција''.