Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена

У Ваљево је Болница шкотских жена на челу са докторком Алис Хачинсон, дошла бројна, потпуно опремљена, са 40 шатора од којих су шест великих служили као болничке собе за оболеле а остали за друге болничке потребе. Мањи шатори су били намењени за апотеку, магацине, кухињу, купатила, санитарно одељење и наравно просторије за спавање и дневни боравак особља. Болница је у Ваљеву смештена на Крушику, у близини болнице на Петом пуку која им је обезбеђивала у почетку све што им је било потребно. Једна од чланица мисије, Беси Сатерленд је оболела од пегавца и умрла у Ваљеву 26. септембра 1915. године.<ref>Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912–1918. / [уредник Радоје Чоловић], Фототипско изд., Београд 2012.</ref> ДојДок се [[Мери Филипс|Др Мери Филипс]], која је од јуна 1915. године радила у Другој јединици Болнице шкотских жена у Ваљеву, (као лекарски помоћник др Алис Хачинсон), разболела па је 1. септембра 1915. године враћена у домовину на опоравак.<ref>Slavica Popović-Filipović, Serbs on Corsica in the Great War – Part 2 Serbian Medical Society, Section for History of Medicine, Belgrade, Serbia</ref>{{напомена|После опоравка др Филипс је путовала по Великој Британији и држала предавања за промоцију деловања Болнице шкотских жена у Србији и на Солунском фронту.}}