Други пут опет неки дођоше Илариону, говорећи да и они православно мисле и да држе сва црквена предања. Њима Иларион одговори: „Саборна Васељенска Црква jeје све добро примила од очевидаца Сина Божјег, светих [[Апостол]]а и све предано она непоколебљиво држи до данас. То сте све и ви [[Јермени]] држали до [[Четврти Васељенски Сабор|Четвртог Васељенског Сабора]] у [[Халкидон]]у. Од тада сте себе оделили од Саборне Католичанске Цркве.“ Тада неки од окупљених христјана напоменуше Илариону да је православна црква многа [[Христ]]ова предања изменила, и да многи обичаји нису као некад. Иларион им на то одговори: „Јер Христос је многе ствари другачије предао, а Апостоли и наследници учинише да се те ствари врше другачије, пошто се вера шираше, и они рашириваху [[свете тајне|тајне]] Христове. Тако, на пример, када се Христос имао [[крштење|крстити]] није се окренуо на запад нити се језиком одрекао сатане, нити је изговорио Символ вере, нити је имао потребе за молитвом крштавања, нити се крстио у крстионици, нити је миром помазан, нити се одмах по крштењу причестио Господњим телом и крвљу, а ми све то сада чинимо. Или опет, Христос није предао [[причест]] по црквама, него у заједничкој соби за општом трпезом, а није био обучен ни у свештеничке одежде, нити је изговарао молитве нашег свештенодејства, а ми и службе вршимо у црквама, и стојимо обучени у архијерејску одежду, јер желимо да чин службе учинимо лепшим и пречаснијим.“
