Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена

 
=== У окупираној Србији ===
[[Датотека:"The Chief" (Elsie Inglis) and some of her sisters - 1916.png|300px250px|мини|лево|Део мисије Болница шкотских жена, на челу са др Елси Инглис]]
 
[[Датотека:Scottish Women's Hospital - destinations, dates, C.M.O.png|250px|мини|Списак Болница шкотских жена, на коме се виде локације болница, имена лекара и период њиховог рада 1915.]]
У јесен 1915. године, аустро-немачко-бугарска коалиција напала је Србију. Пресечен је моравско-вардарски правац, као веза српске војске са Грчком. У таквој, безизлазној ситуацији, војска и народ били су принуђени да се повлаче према Косову, а потом, преко Проклетија, и Албаније ка јадранском приморју.
 
 
Окупација Србије затекла је; др Елси Инглис и њене болнице у Крушевцу, а леди [[Луиз Паџет|Лејлу Пеџет]] у Скопљу. Новембра 1915. припаднице Болница шкотских жена имале су тежак избор: да се повуку преко Албаније са српском војском, или да падну у заробљеништво. Дао њих се вратио у домовину, део одлучио да остане, уз српске рањенике али и уз рањене Аустријанце, а део да крене у албанску голготу.
[[Датотека:Scottish Women's Hospital - destinations, dates, C.M.O.png|250px240px|мини|Списак Болница шкотских жена, на коме се виде локације болница, имена лекара и период њиховог рада у 1915.]]
 
Део особља који је желео да остане са др Елси Инглис у Србији у Крушевцу се поделио у две групе. Једну која је са најквалитетнијом опремом из Крагујевца ушла у састав болничце у једној крушавачкој школи. Друга група је, преузела један анекс, војне болнице српске војске ''Цар Лазар'' (са преко 900 пацијената.<ref>Петровић Илија, Шкотске жене уза Србе: 1914–1918., Нови Сад 2010</ref>
 
Залихе хране и лекова полако су се смањивале, а живеле су у изолацији, без правих и истинитих информација, уз разне гласине. Како су др Инглис, и њене сарадницосараднице одбијала да потпише изјаву о окупаторовој благонаклоности према домаћем становништву, ''Аустријанци су одбијали да припадницима Болница шкотских жена признају статус ратних заробљеника, са правима које је гарантовала Женевска конвенција''.
 
Временом рад у крушевачким болницама се све више смањивао, јер није било нових прилива, а српски рањеници чим би мало заздравили, одвођени су у заробљеничке логоре.