[[Православна црква]] јеније организована територијално и товећ на епархијском, помјесном и васељенском плану. Црквено уређење почиње од [[Епархија|епархије]] на челу са [[епископ]]ом, а основ црквене организације јесте [[литургија]] кроз коју се епархије једне шире области уједињују у [[Помесни сабор|помјеснипомесни сабор]] епископа односно у помјеснупомесну цркву. Територијална организација Цркве нужно не прати државне или административне границе нити су помјеснепомесне цркве ексклузивне „националне цркве”. Свака нација има право и могућност да уђе у Цркву и сачува свој национални идентитет, али ниједна нација нема право на своју цркву која би „национализовала Христа“. Стапање вјеревере са секуларним појмом нације је јерес позната као [[етнофилетизам]] (религиозни национализам). Мисија Цркве не може да се функционализује за циљеве секуларног национализма и интернационализма.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/6114/Specijalni-dodaci/Pravoslavna-crkva-i-nacija Радован Биговић: Православна црква и нација („Политика“, 24. октобар 2007)], Приступљено 4. 2. 2019.</ref>
:''„Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога духа.”'' (Мт. 28, 19)
:''„Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.”'' (Гал. 3, 28)
Једна Црква се кроз [[Литургија|литургију]] заправо јавља као многе цркве тј. као многе литургијске заједнице не престајући да буде једна Црква. Свака епархија и свака помјеснапомесна црква јесте „Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква” уколико су у међусобној заједници и литургијском, догматском и канонском јединству. Помјесне цркве могу бити [[Аутокефална црква|аутокефалне]] и [[Аутономна црква|аутономне]]. Аутокефалност је независност помјеснепомесне цркве у њеном унутрашњем животу док је аутономија тек самосталност помјеснепомесне цркве која јој се признаје у оквиру аутокефалне цркве. Међу аутокефалним црквама на прва четири мјестаместа налазе се древне патријаршије ([[Цариградска патријаршија|Цариградска]], [[Александријска патријаршија|Александријска]], [[Антиохијска патријаршија|Антиохијска]] и [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимска]]), а најбројнија је [[Руска православна црква]]. Најстарија црквена аутономија је [[Синајска архиепископија]] под јурисдикцијом [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимске патријаршије]], а најмлађа је [[Православна охридска архиепископија]] под јурисдикцијом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Свака помјеснапомесна црква има своју канонску територију и једна територија може се налазити само под јурисдикцијом једне помјеснепомесне цркве. Међутим, изузетак представља тзв. православна дијаспора која данас није ексклузивна канонска територија ниједне помјеснепомесне цркве.<ref>[https://mospat.ru/church-and-time/158 Православная диаспора: проблема формирования канонического статуса], Приступљено 11. 2. 2019.</ref>
