Конрад Дуден — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
<big>'''Конрад Дуден'''</big>
 
Конрад Александар Фридрих Дуден ([[Немачки језик|нема.]] Konrad Alexander Friedrich Duden ) рођен (3. јануарајануар 1829 - 1. августаавгуст 1911) био је пруско-немачки [[професор]] гимназије који је постао, филолог и лексикограф. Основао је познати правописни речник на немачком језику који носиje носиo његово име Дуден ([[Немачки језик|нема]].Duden), и такотиме значајно утицао на развој правописа на немачком говорном подручју.
 
== <big>Живот</big> ==
[[Датотека:KonradDuden.jpg|мини|264x264пискел|Конрад Дуден]]
Конрад Дуден био је други син земљопоседника, произвођача ракије и железничког службеника [[Јохана Конрада Дудена]] ([[Немачки језик|нема.]] Johann Konrad Duden ) и његове супруге [[Јулиане Цхарлоте]] ([[Немачки језик|нема.]] Juliane Charlotte) <ref>{{cite web |url=http://www.kdg-wesel.de/index.php?id=1611}}</ref>. Дуден је крштен 21. јануара 1829. године у протестантској Матен цркви [[Немачки језик|(нем]] Mathenakirche). Прве године живота провео је у Лак кући ([[Немачки језик|(нема.]] Lackhausen), у свом родном месту.
 
Бећ 1833. његова породица сегодине преселиласелисе са њимпородицом у Весел ([[Немачки језик|нема.]] Wesel) . <ref>{{cite web |url=http://www.rheinische-geschichte.lvr.de/Persoenlichkeiten/konrad-duden-/DE-2086/lido/57c698cdf3c302.00057391}}</ref>У ПоВеселу завршеткузавршава Уједињене вишеУједињену грађанскевишу школе грађанску школу ([[Немачки језик|нема.]] Vereinigten höheren Bürgerschule ) и школешколу научника ([[Немачки језик|нема.]] Gelehrtenschuleж Gelehrtenschule) у Веселу 1846. године, Конрад студира историју, немачку и класичну филологију на Универзитету у [[Бон|Бону]] (Рхеинисцхе Фриедрицх-Вилхелмс-Университат Бонн) ([[Немачки језик|нема]]. Rheinischen Friedrich-Wilhelms-Universität Bonn ) . Тамо се придружио студентском синдикату Бонер Винголф ([[Немачки језик|нема.]]Bonner Wingolf). После четири семестра прекинуо је студије. Верује се да их је напустио студије због финансијских потешкоћа.
 
1846. године, Конрад студира историју, немачку и класичну филологију на Универзитету у [[Бон|Бону]] ([[Немачки језик|нема]]. Rheinischen Friedrich-Wilhelms-Universität Bonn ), где се придружио студентском синдикату Бонер Винголф ([[Немачки језик|нема.]]Bonner Wingolf). Међутим након четири семестра прекида студије. Верује се да је разлог напуштања Универзитета тешка финансијска ситуација. Тако ће Дуден покушати на разне начине да изађе из ситуације у којој се затекао, радећи разне врсте послова. Од тутора Фракнфурту на Мајни ( [[Немачки језик|нема.]]Frankfurt am Main) до кућног учитеља породици сенатора Едуарда Франца Соухаиа ([[Немачки језик|нема.]] Eduard Franz Souchay ). <ref>{{Cite web|url=https://archivdatenbank.bbf.dipf.de/actaproweb/archive.xhtml?id=Vz++++++5c2fb484-bc19-4419-9bcd-4062cffc28ad#Vz______5c2fb484-bc19-4419-9bcd-4062cffc28ad|title=Archivdatenbank der BBF - Tektonik|website=archivdatenbank.bbf.dipf.de|access-date=2020-12-26}}</ref>
1848. године запослио се као тутор у Фракнфурту на Мајни ( [[Немачки језик|нема.]]Frankfurt am Main ). Од 1848 -1854. био је кућни учитељ породици сенатора Едуарда Франца Соуцхаиа ([[Немачки језик|нема.]] Eduard Franz Souchay ). <ref>{{Cite web|url=https://archivdatenbank.bbf.dipf.de/actaproweb/archive.xhtml?id=Vz++++++5c2fb484-bc19-4419-9bcd-4062cffc28ad#Vz______5c2fb484-bc19-4419-9bcd-4062cffc28ad|title=Archivdatenbank der BBF - Tektonik|website=archivdatenbank.bbf.dipf.de|access-date=2020-12-26}}</ref>А већ 1854. године полаже државни испит на Универзитету у Бону, са посебном дозволом која га ослобађа даљег студирања због приватног подучавања. Званично постаје квалификован да предаје латински, грчки, француски и немачки језик. <ref>{{Cite web|url=https://www.deutsche-biographie.de/pnd118527754.html#ndbcontent|title=Duden, Konrad - Deutsche Biographie|last=Biographie|first=Deutsche|website=www.deutsche-biographie.de|language=de|access-date=2020-12-26}}</ref> Исте године ће докторирати на Филозофском факултету Марбург ([[Немачки језик|немa]].Universität Marburg ). Затим прекида приправнички стаж у Архигимназији ([[Немачки језик|немa.]] Archigymnasium) у Соесту ([[Немачки језик|немa.]] Soest) и запошљава се као приватни професор у [[Ђенова|Ђенови]] ([[Италија]]). Међутим враћен је у Немачку 1859. године где је радио као наставник и директор ([[Немачки језик|немa]]. Prorektor) у Архигимназији.
 
А већ 1854. године полаже државни испит на Универзитету у Бону, са посебном дозволом која ће га ослободити даљег студирања због приватног подучавања. Званично постаје квалификован да предаје латински, грчки, француски и немачки језик. <ref>{{Cite web|url=https://www.deutsche-biographie.de/pnd118527754.html#ndbcontent|title=Duden, Konrad - Deutsche Biographie|last=Biographie|first=Deutsche|website=www.deutsche-biographie.de|language=de|access-date=2020-12-26}}</ref> Исте године ће докторирати на Филозофском факултету Марбург ([[Немачки језик|немa.]] Universität Marburg ).
1861. Оженио се са [[Аделине Јакоб]] ([[Немачки језик|немa]]. Adeline Jakob ) у Месини , коју је тамо упознао 1854. године као ћерку немачког конзула. Са њом је имао шесторо деце.<ref>{{Cite web|url=https://www.friedhoefe-wiesbaden.de/friedhof-sonnenberg|title=Friedhof Sonnenberg - Friedhöfe Wiesbaden — Grünflächenamt Wiesbaden|website=www.friedhoefe-wiesbaden.de|access-date=2020-12-26}}</ref> 1869. постаје директор гимназије у Шлајцу ([[Немачки језик|немa]]. Schleiz). У служби директора је разрадио правила за каснији речник. Дуден је својим радом пре свега желео да олакша читање и писање мање образованим људима.
 
ОдГодине 18761861. жени се са [[Аделине Јакоб]] ([[Немачки језик|немa]]. Adeline Jakob ) у Месини, коју је тамо упознао 1854. године као ћерку немачког конзула. Са њом је имао шесторо деце.<ref>{{Cite web|url=https://www.friedhoefe-wiesbaden.de/friedhof-sonnenberg|title=Friedhof 1905Sonnenberg - Friedhöfe Wiesbaden — Grünflächenamt Wiesbaden|website=www.friedhoefe-wiesbaden.de|access-date=2020-12-26}}</ref> биоЈедна од важнијих година у току које је стекао идеје о правилима која је касније применио у својим речницима, била је 1869. када постаје и директор гимназије у Шлајцу ([[Немачки језик|немa]]. Schleiz). Дуден је својим радом пре свега желео да олакша читање и писање мање образованим људима. Седам година касније, од 1876-1905. године такође постаје директор, али овог пута Краљевске гимназије у Бад Херсфелду ([[Немачки језик|немa.]] Hersfeld), где је 1880. године објавио свој комплетни правописникомплетан [[речник]] немачког језика ( [[Немачки језик|немa]].Vollständiges Orthographisches Wörterbuch der deutschen Sprache) 1880. године, који се сматра његовим ремекделом 19.ог века.<ref>{{cite web |title=Hessian Biography |url=https://www.lagis-hessen.de/pnd/118527754|title=Hessian Biography}}</ref>
 
Пензионисао се 1905.године и преселио у пензионерски дом у Соненберг ([[Немачки језик|немa]]. Sonnenberg) 1905.године.Тамо је умропреминуо у августу 1911. године, а сахрањен је у породичној гробници у Бад Херсфелду ([[Немачки језик|немa]]. Hersfeld).
 
Пензионисао се 1905.године и преселио у пензионерски дом у Соненберг ([[Немачки језик|немa]]. Sonnenberg).Тамо је умро у августу 1911. године, а сахрањен је у породичној гробници у Бад Херсфелду ([[Немачки језик|немa]]. Hersfeld).
 
== Значај и Дуденов допринос ==
Цео живота је тежио уједињењу и поједностављењу немачког правописа. Његов речник из 1880. представља почетак серије Дуденовог речника, који се редовно ажурира и појављује у виду нових издања на сваких 4-5 година. Дуден је у свом речнику обухватио 28.000 речи на 187 страница. Дуден ([[Немачки језик|немa]]. Duden) у свом тренутно 27. издању (2017.) садржи око 145.000 кључних речи.
[[Датотека:Standbild duden zuse.jpg|мини|200x200пискел|Споменик Конраду Дудену у округу опатије Бад Херсфелду]]
1902. године, други дом парламента у Немачкој („Бундестаг“) одредио је правила за правопис у зичним државним документима. Ова правила следиле су
 
[[Аустроугарска]] и [[Швајцарска]]. Дуден је следио фонетски принцип „пиши као што говориш." Сто година након његове смрти његов речник и даље остаје меродаван као изворузор немачког правописа.
[[Датотека:Duden woerterbuch v.jpg|мини|300x300пискел|Дуденов речник]]
 
== Дела ==