Београд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 526:
== Култура ==
{{Главни чланак|Култура Београда|Културне институције у Граду Београду}}
[[Датотека:SerbiaMatematička Beogradgimnazija SANU- Mathematical Gymnasium Belgrade - FebMGB 2006- Anniversary.jpg|мини|240п180п|десно|ЗградаЕнтеријер [[СрпскаНародно академијапозориште наукау и уметностиБеограду|САНУНародног позоришта]]-а, саграђена 1922.]]
Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[FEST|ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: „[[На Дрини ћуприја]]” и „[[Проклета авлија]]” у Призренској улици у Београду. Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/pekic-biograf.html |title=Борислав Пекић — Биографија |publisher=Rastko.rs |date=|accessdate=25. 1. 2013.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0723/s1.htm |title=Милош Црњански — Биографија |publisher=Znanje.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~eteia/kitabhana/Selimovic_Mehmed_Mesa/Biografija.html |title=Меша Селимовић — Биографија |publisher=Xs4all.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
Ред 567:
 
=== Спорт ===
[[Датотека:Belgrade Arena north-northwest.jpg|десно|230п|мини|[[Комбанк арена|Београдска арена]]]]
У Београду постоји око хиљаду спортских објеката, од којих многи својим капацитетом задовољавају потребе великих и готово свих врста спортских догађаја.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1506 |title=Град Београд — Спорт и рекреација |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у прошлости, као што су [[Светско првенство у воденим спортовима 1973.|СП у воденим спортовима 1973]], [[Европско првенство у фудбалу 1976.|ЕП у фудбалу 1976]], [[Европско првенство у кошарци 2005.|ЕП у кошарци 2005]], [[Европско првенство у одбојци 2005.|ЕП у одбојци 2005]], [[Европско првенство у ватерполу|ЕП у ватерполу]] [[Европско првенство у ватерполу 2006.|2006.]] и [[Европско првенство у ватерполу 2016.|2016]], [[Европски олимпијски фестивал младих]] 2007, [[Летња универзијада 2009.|Летња универзијада 2009]], [[Европско првенство у одбојци за жене 2011.|ЕП у одбојци за жене 2011]], [[Европско првенство у рукомету 2012.|ЕП у рукомету 2012]], [[Европско првенство у рукомету за жене 2012.|ЕП у рукомету за жене 2012]], [[Светско првенство у рукомету за жене 2013.|СП у рукомету за жене 2013]], [[Европско првенство у футсалу 2016.|ЕП у футсалу 2016]], [[Европско првенство у атлетици у дворани 2017.|ЕП у атлетици у дворани 2017]] и [[Европско првенство у кошарци за жене 2019.|ЕП у кошарци за жене 2019]].
Београд се два пута неуспешно кандидовао за [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|Летње олимпијске игре]] и то за [[Летње олимпијске игре 1992.|Олимпијаду 1992.]], када је испао у трећем кругу гласања [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]] (тада су се игре одржале у [[Барселона|Барселони]]), и [[Летње олимпијске игре 1996.]], када је град домаћин била [[Атланта]].<ref>{{cite web|url=http://www.olympic.org/uk/games/past/index_uk.asp?OLGT=1&OLGY=1996 |title=Званична презентација Олимпијског покрета (Атланта 1996) |publisher=Olympic.org |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
[[Датотека:Belgrade Arena north-northwest.jpg|десно|230п|мини|[[КомбанкШтарк арена|Београдска арена]]]]
Београд је дом два највећа и најуспешнија спортска друштва у Србији, [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]] и [[ЈСД Партизан|Партизана]]. Два највећа фудбалска стадиона у Београду су [[Стадион Рајко Митић]] (стадион „Црвене звезде”) и [[Стадион Партизана]] (стадион „ЈНА”).<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1752 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Стадиони) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Комбанк арена|Београдска арена]] се користи за кошаркашке и одбојкашке утакмице, заједно са [[хала Александар Николић|Халом Пионир]], док се [[СРЦ Ташмајдан|Спортски центар „Ташмајдан”]] користи за [[ватерполо]] утакмице.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1756 |title=Град Београд — Спорт и рекреација (Спортски центри и хале) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>