Банат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Исправљене словне грешке
фотографије
Ред 32:
# Белоцркванска котлина, налази се јужно од Вршца и формирана је крајем [[неоген]]а.
# Источнобанатска утолеглица, пружа се северно од Вршца, све до Темишвара, представља плитку потолину спуштену дуж раседа на чијим су се вишим странама почели формирати први пешчани акумулативни облици, претеча је данашње Делиблатске пешчаре.
[[Датотека:Deliblatska peš.jpg|мини|270п|десно|[[Делиблатска пешчара]]]]
# [[Делиблатска пешчара|Делиблатска (Велика) пешчара]], представља једну од највећих европских пешчаних акумулација са површином од 300 km². Акумулација песка почела је у време млађе ришке глацијације, након ишчезавања Панонског мора (у то време језера) и успостављања тока Дунава у низији. Као препрека за навејавање песка послужила је Банатска греда. Изглед пешчаре није ни налик пустињским пејзажима како их иначе неупућени замишљају. Пешчара је култивисана, пошумљена, те јој је песак умртвљен како га не би ветар разносио и на тај начин мењао рељеф. Банатска пешчара се налази у југоисточном Банату, протеже се од југоистока ка северозападу скоро 60 km, а омеђена је алувијалним равнима Дунава на југоистоку и [[Тамиш]]а на северозападу, као и насељима [[Делиблато]], [[Мраморак]], [[Дубовац (Ковин)|Дубовац]] и [[Алибунар]]. Њена ширина износи 22 km. Надморске висине пешчаре варирају између 120 и 240 м.н.в. Она се снижава од југоистока ка северозападу јер снага [[Кошава (ветар)|Кошаве]] слаби према [[Бачка|Бачкој]] и [[Срем]]у. Пешчара у ужем смислу има дужину од 38 km и ширину од 11 km. Карактерише је брежуљкаст рељеф са [[Дина (рељеф)|динама]] и међудинским утолеглицама. Правац дина поклапа се са правцем пружања пешчаре. Највиша дина пење се до 194 m надморске висине. Издувне долинице настале су деловањем Кошаве а јављају се по дну интерколинских удубљења. Песак пешчаре је доста чист а састоји се од [[кварц]]евитих и лискуновитих зрнаца. О пореклу песка пешчаре постоје различита мишљења. [[Јован Цвијић]] је сматрао да је песак издуван и донет из дунавског наноса пред улазом у [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]]. Са друге стране, Б. Ж. Милојевић био је мишљења да песак потиче од плавина карпатских река на њиховом преласку у [[Панонска низија|Панонску низију]]. <ref>{{Cite book|last=Марковић |first=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |year=1995|publisher=Савремена администрација |location=Београд|pages=}}</ref>
# Банатска лесна зараван, опкољава Банатску пешчару и представља акумулацију лесне прашине, ситнијег и финијег материјала од песка, који је услед мање тежине, ношен даље од песка пешчаре и таложен тамо где је слабила транспортна моћ ветра.
Линија 59 ⟶ 60:
Само доњим током тече кроз крајњи југоисточни део Баната, и, према Раму, утиче у Дунав. Још краћу дужину на нашој територији има '''[[Нера (Дунав)|Нера]]''', која је гранична река према Румунији у дужини од 27 km. Обе реке извиру у Румунији.
=== Језера ===
[[Датотека:Isušeno korito jezera Rusanda 4.jpg|мини|270п|десно|[[Делиблатска пешчара]]]]
Некада је у Банату постојало много језера, бара и мочвара који су исушени мелиорацијама изведеним крајем 18. века и почетком 19. века. Већих језера има само јужно од Зрењанина. Она су претворена у рибњаке. Постоји неколико речних језера поред Тисе и Дунава. ''Рибњаци Ечке'' обухватају неколико већих и више мањих језера, међу којима је највеће '''[[Бело језеро (Србија)|Бело језеро]]'''. Код Русанде налази се блатно језеро [[Русанда|''Русанда'']] (1,2 km²) дубоко само 0,5 до 1,5 m, дугачко 4 km са дном покривеним муљем дебљине 1 m.
Вађењем шљунка на неколико места у Банату створена су већа удубљења у којима су изданске воде образовале вештачка језера. Код Вршца се налази више оваквих вештачких језера. ''Вршачко језеро'' је дугачко 900 m, широко око 300 m и дубоко 6 m. Код Беле Цркве налази се мало вештачко језеро у некадашњој шљункари.
Линија 99 ⟶ 101:
=== Угарска управа ===
[[Датотека:Koh administrative 1370 02.png|мини|270п|Жупаније у јужној Угарској око 1370. године]]
[[Датотека:VrsacVršačka Fortresskula posle obnove2.JPGjpg|мини|270п|[[Вршачка кула]] из 15. века]]
[[Датотека:Rascia in pannonia 16th 18th century-sr.png|мини|270п|Приближна територија за коју је према разним изворима коришћен назив Расција (Rascia, Рашка, Racszag, Ráczország, Ratzenland, Rezenland) од 16. до 18. века]]
Оснивањем Краљевине Угарске, Банат око [[1028]]. године, потпада под угарску власт. Становништво средњовековне Угарске било је етнички мешовито и укључивало је : [[Кезуни|Кезуне]], [[Мађари|Мађаре]], [[Словени|Словене]], [[Кумани|Кумане]], [[Саси|Сасе]], [[Секељи|Секеље]], [[Јаси (Мађарска)|Јасе]], [[Власи (Балкан)|Влахе]], итд. Мађари су у почетку чинили владајући слој угарског друштва, док су [[кметство|кметови]] били углавном Словени. У тринаестом веку, на подручју данашњег Баната налазиле су се следеће угарске жупаније: [[Ковинска жупанија|ковинска]], [[карашко-северинска жупанија|крашовска]], [[Тамишка жупанија|тамишка]] и [[Чанадска жупанија|чанадска]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Банат