Патријарх српски Гаврило V — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 77.243.25.44 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung ознака: враћање |
при чопорскохј упорности у глупости да фаворизујете грцизам мјесто наше ријечи, бар пазите да се не огријешите о ово што сам остало конструктивно додао |
||
Ред 33:
'''Патријарх српски Гаврило V''' (световно име: Ђорђе Дожић-Меденица; [[Манастир Морача (село)|Доња Морача]], [[17. мај]] [[1881]] — [[Београд]], [[7. мај]] [[1950]]) је био [[српски патријарх]] и врховни поглавар [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] од [[1938]]. до [[1950]]. године, а пре тога је био [[црногорско-приморски митрополит]] (1920-1938) и [[Епархија рашко-призренска|рашко-призренски митрополит]] (1911). Његова пуна патријаршијска титула је гласила: ''Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Гаврило''.{{sfn|Вуковић|1996|p=107-109}}{{sfn|Радић|2006|p=}}{{sfn|Џомић|1997|p=}}{{sfn|Радић|2011|p=}}
==
Владика Гаврило (Дожић) је рођен [[17. мај]]а [[1881]]. године у Врујцима, у [[Манастир Морача (село)|Доњој Морачи]] у близини [[манастир Морача|манастира Мораче]]. Његово световно име било је Ђорђе Дожић. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а потом школовање наставио у [[Београд]]у. Био је једно време искушеник у [[Манастир Липовац|манастиру Липовцу]] код Алексинца, а затим у манастиру Сићево. Замонашио се [[26. фебруар]]а [[1900]]. године у [[Манастир Сићево|манастиру Сићево]] код Ниша, сутрадан га је епископ нишки [[Никанор Ружичић]] рукоположио у чин јерођакона, а после седам дана у чин јеромонаха.
Ред 68:
* [[Датотека:Ord.St.Sava-ribbon.jpg|60px]]{{nbsp}}{{nbsp}}[[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]], Велики крст (Краљевина Југославија).
* [[Датотека:ME Order of Danilo I Knight Commander BAR.svg|60px]]{{nbsp}}{{nbsp}}[[Орден књаза Данила I|Орден Данила I]], Велики официр (Краљевина Црна Гора).<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=89}}</ref>
== Ставови ==
Као призренског ђака ([[Призренска богословија]]) напао га је један Шиптар. Како га је Гаврило оборио, а Шиптар је имао ножић, Гаврила је ранио у ногу. То га је пратило до смрти. Због тога га је ректор богословије Стева Веселиновић изгрдио што се свађао и опалио му је шамар. Мали Гаврило му је рекао: ''Љубићеш ти ову руку''. Стева је био декан [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]] [[1938]]., када је Гварило изабран за патријарха и позван је на ручак. Тада му је Гаврило рекао: ''Сјећаш ли се што сам ти некада рекао?'' Стева му је одговорио: ''Ма, Гашо, да ниси добио тај шамар не би данас био патријарх.'' <ref>{{Cite book|last=Радовић|first=Амфилохије|authorlink=Амфилохије Радовић|title=Светигора, бр. 286, октобар, Митрополит Митрофан Бан и митрополит Гаврило Дожић, учешће у ослобођењу и уједињењу|year=2020|url= |publisher= |pages=9|location=Цетиње|isbn=}}</ref> [[Метохија|Метохију]] је због бројних цркава назвао дивном српском Палестином, јер [[метох]]ија на грчком значи и земљиште цркве или манастира. О злочинима аустроугарске војске над српским народом је писао [[Митрофан Бан|Митрофану Бану]] и протосинђелу [[Мардарије Ускоковић|Мардарију Ускоковићу]] у [[Санкт Петербург|Петроград]], поредећи их са злочинима римских царева [[Трајан Деције|Деција]] и [[Калигула|Калигуле]] над хришћанима. Обновио је Његошеву [[Његошева заветна црква|капелу на Ловћену]], која је од аустроугарског бомбардовања Ловћена [[1916]]. године, била јако оштећена. Сабор СПЦ је у новембру [[1920]]. прихватио његов предлог о обнови капеле и враћау Његошевих костију у њу. На челу одбора за обнову се он налазио. На његово инсистирање, краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар]] је одустао од идејног пројекта капеле, вајара [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]]. При увођењу [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] противио се промени назива земље у [[Краљевина Југославија]]: ''Српско име нема право нико да мења. Ми желимо да останемо што су били наши преци. Срби не могу да сахрањују своју прошлост и наше обиљежје. Прво Хрвати треба да се изјасне за југословенство. Они су први били носиоци југословенске мисли и да су Срби и Хрвати један народ. Зашто то данас не раде? Они желе да остану само Хрвати. Зашто сада да их Срби силе на југослоевснтво, које ови неће?...''
У односу на [[Конкордатска криза|Конкордат]] са Римом, био је још неопоустљивији од свог претходника, патријарха [[Патријарх српски Варнава|Варнаве]]. Када је конкордат изгласан, избацио је из Цркве председника владе [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Након Крваве литије Конкордат је одбачен 29. новембра [[1937]]. године. Противио се Тројном пакту и писмено је саветовао југословенској влади да га не потписују у Мемоаранудму у име СПЦ. Сматрао је да не треба правити савез са највећим непријатељима, Хитлером и Мусолинијем, убицом краља Александра и питао се шта би наши мртви данас рекли из гробова - на ово наше савезништво са њиховим убицама. Преко Радио Београда, Загреба и Љубљане је одржао говор 27. марта 1941. године, у којем је између осталога рекао да је [[Косовска битка|Видовдан 1389.]], [[Сарајевски атентат|Видовдан 1914.]] и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|27. март 1941.]] исти по суштини и мотивима. Иван Мештровић је тај његов говор окарактерисао као говор у којем је сажет сав шовинизам Српства и Православља... као и да је он убојитије оружје од свих немачких топова и тенкова. [[Адолф Хитлер]] га је означио као непријатеља број један.
О односу [[Католичка црква|Католичке цркве]] према страдању [[Срби|Срба]] у [[Независна држава Хрватска|НДХ]] је у својим Мемоарима <ref>{{Cite book|last=Јововић|first=Васиљ|authorlink=Васиљ Јововић|title=Светигора, бр. 286, октобар, Патријарх Гаврило Дожић|year=2020|url= |publisher=Светигора|pages=24-27|location=Цетиње|isbn=}}</ref> записао: {{цитат|Што Католичке цркве римски папа није ни прст дигао да осуди ова злочинства, нити да посредује да се ово не врши, као дело противно Христовој науци, његовим заповестима и хришћанском моралу? Он то није учинио, иако му је дужност налагала да спречава безбожништво које је сто посто у супротностиса науком Христовом и Божијим законима. И не само да се ћутало, него се ишло и даље, главног наредбодавца тих у историји нечувених злоћина, Анту Павелића, Папа је примио у аудијенцију у Ватикану. Тиме су злочинци били подстакнути да наставе истребљее српског народа.}}
У пролеће [[1945]]. отишао је у [[Рим]]. Одбио је сусрет с римским папом, због папине подршке Павелићу и признавања НДХ, а одбио је и савезничку помоћ око смештаја, па се настанио у кући трговца Душана Пламенца, рођака краљице Милене. Писао је: ''Имамо информације из савеуничких извора да је побијено између 700.000 и 800.000 Срба... Како да сада могу да пређем преко свега тога и идем у Ватикан на ноге Папи?... Ја бих се радије сто пута опредјелио за смрт...'' Био је велики противник стварања [[Македонска православна црква|Македонске православне цркве]].
== Види још ==
| |||