Патријарх српски Гаврило V — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 74:
У односу на [[Конкордатска криза|Конкордат]] са Римом, био је још неопоустљивији од свог претходника, патријарха [[Патријарх српски Варнава|Варнаве]]. Када је конкордат изгласан, избацио је из Цркве председника владе [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Након Крваве литије Конкордат је одбачен 29. новембра [[1937]]. године. Противио се Тројном пакту и писмено је саветовао југословенској влади да га не потписују у Мемоаранудму у име СПЦ. Сматрао је да не треба правити савез са највећим непријатељима, Хитлером и Мусолинијем, убицом краља Александра и питао се шта би наши мртви данас рекли из гробова - на ово наше савезништво са њиховим убицама. Преко Радио Београда, Загреба и Љубљане је одржао говор 27. марта 1941. године, у којем је између осталога рекао да је [[Косовска битка|Видовдан 1389.]], [[Сарајевски атентат|Видовдан 1914.]] и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|27. март 1941.]] исти по суштини и мотивима. Иван Мештровић је тај његов говор окарактерисао као говор у којем је сажет сав шовинизам Српства и Православља... као и да је он убојитије оружје од свих немачких топова и тенкова. [[Адолф Хитлер]] га је означио као непријатеља број један.
О односу [[Католичка црква|Католичке цркве]] према страдању [[Срби|Срба]] у [[Независна држава Хрватска|НДХ]] је у својим Мемоарима <ref>{{Cite book|last=Јововић|first=Васиљ|authorlink=Васиљ Јововић|title=Светигора, бр. 286, октобар, Патријарх Гаврило Дожић|year=2020|url= |publisher=Светигора|pages=24-27|location=Цетиње|isbn=}}</ref> записао: {{цитат|Што Католичке цркве римски папа није ни прст дигао да осуди ова злочинства, нити да посредује да се ово не врши, као дело противно Христовој науци, његовим заповестима и хришћанском моралу? Он то није учинио, иако му је дужност налагала да спречава безбожништво које је сто посто у супротности са науком Христовом и Божијим законима. И не само да се ћутало, него се ишло и даље, главног наредбодавца тих у историји нечувених злоћина, Анту Павелића, Папа је примио у аудијенцију у Ватикану. Тиме су злочинци били подстакнути да наставе
У пролеће [[1945]]. отишао је у [[Рим]]. Одбио је сусрет с римским папом, због папине подршке Павелићу и признавања НДХ, а одбио је и савезничку помоћ око смештаја, па се настанио у кући трговца Душана Пламенца, рођака краљице Милене. Писао је: ''Имамо информације из савеуничких извора да је побијено између 700.000 и 800.000 Срба... Како да сада могу да пређем преко свега тога и идем у Ватикан на ноге Папи?... Ја бих се радије сто пута опредјелио за смрт...'' Био је велики противник стварања [[Македонска православна црква|Македонске православне цркве]].
| |||