Ита Рина — разлика између измена

308 бајтова додато ,  пре 1 године
== Филмска каријера ==
 
Филмска каријера Италине Кравање (алијас Ита Рина) почела је у [[Берлин|Берлину]] 1927. године. У том периоду Ита је узимала часове глуме, плеса, певања, јахања, и с времена на време, добијала мање филмске улоге. Први пут се на филмском платну појавила у филму „Шта деца крију од родитеља“, што је помало и судбоносан наслов с обзиром на то да је Ита Рина побегла од куће како би се винула у свет филма. Тада су јој помоћ пружили њени пријатељи, сликар Алојз Малота и његова жена Хедвига Шарц. Ита Рина је посебно била популарна у [[Чешкa|Чешкој]] и [[Немачка|Немачкој]], те је најчешће тамошња штампа о њој писала хвалоспеве. Тако је у чешком часопису „Чешко слово“ забележено: „Раскошна Ита Рина својом југословенском лепотом и великим глумачким талентом, убрајаће се ускоро у најбоље филмске звезде.“ Њен живот се вртоглавом брзином мењао, стизале су јој похвале и понуде са свих страна. Као већ етаблирана европска глумица, хероина немог филма, Рина је добила и понуду за сарадњу од стране највеће светске филмске индустрије (компанија [[Парамаунт пикчерс|Парамаунт]] и [[Јуниверсал пикчерс|Унверзал]]). Наиме, понуђена јој је главна улога у америчком филму који је носио наслов „Беатрис, моја радости!“ али она је Холивуду рекла „не“, пре свега зато што јој је, тада вереник, Миодраг Ђорђевић поставио ултиматум: „Или Холивуд или ја!“ На преласку из ере немог у еру звучног филма, Рина је одиграла, можда и своју најуспелију улогу и то у чешком филму из 1930. године, под насловом „Тонка звана вешала“. Пред избијање [[Други светски рат|Другог светског рата]], добила је улогу у филму немачке продукције „Centrala Rio“ који се снимао у берлинском студију. Како је у Немачкој тих година било веома опасно боравити, а посебно је било опасно за стране глумце, Ита Рина је на наговор тадашњег југословенског амбасадора у [[Берлин|Берлину]], чувеног српског писца [[Иво Андрић|Иве Андрића]], спаковала кофере и вратила се у [[Србија|Србију]]. То је био преломни тренутак када се опростила од своје филмске каријере.<ref name="Stjelja-2017-11-30"></ref> Прославила се улогом у филму ''Еротикон'' Густава Махатија „који је зналачки искористио њену фотогеничност и способност изражавања страсти сензуалне младе жене“.<ref name=autogenerated1>Филмска енциклопедија</ref> У Београд се преселила [[1931]]. године, а [[1932]]. године удала се за инжињера Мирослава Ђорђевића када је прешла у православље, променила начин живота и узела име '''Тамара Ђорђевић'''.<ref name=autogenerated1 /> На прелазу 1935-36. наступила је и на сцени - на представи поводом Материца у Двору, као и у Народном позоришту.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/01/03?pageIndex=00004 "Време", 3. јан. 1936]</ref> Након удаје наступала је ређе, „а са филма се повукла 1939. године, на врхунцу популарности“.<ref name=autogenerated1 /> После [[Други светски рат|Другог светског рата]] на филму се појавила само још једном: у мањој споредној улози у филму »''Рат''« (заједно са [[Велимир Бата Живојиновић|Батом Живојиновићем]]) у режији [[Вељко Булајић|Вељка Булајића]], који је номинован за [[Златни лав|Златног лава]] на филмском фестивалу у [[Венеција|Венецији]] [[1960]]. године.
 
Ита Рина је укупно играла у 18 филмова, углавном чехословачке и немачке производње, с тим да су неки снимани и у Југославији (Фантом Дурмитора и На плавом Јадрану).