Канал Дњепар—Буг — разлика између измена

Прве идеје о градњи јединственог пловног пута којим би се повезали басени река Припјат и Буг, а самим тим и сливна подручја [[балтичко море|Балтичког]] и [[црно море|Црног мора]], јавилеизнео су сеје [[1655]]. од стране тадашњегтадашњи [[државна заједница Пољске и Литваније|пољскогпољско-литванскоглитвански]] канцелараканцелар ЈуријаЈуриј ОсолинскогОсолински.

Међутим конкретни радови на изградњи канала започели су [[1775]]. у време владавине последњег пољско-литванског краља [[Станислав II Август Поњатовски|Станислава Поњатовског]] и окнчаниокончани су [[1783]]. године. Први трговачки брод запловио је каналом у пролеће [[1784]]. из града [[Пинск]]а ка [[Варшава|Варшави]] и даље ка [[Гдањск]]у.<ref>[http://www.inkobrin.org/page-id-1135.html Павел Куницкий. Кобрин между двух морей] {{Wayback|url=http://www.inkobrin.org/page-id-1135.html |date=20131230232714 }} // Вечерний Брест</ref> Канал је службено отворен за саобраћај у септембру исте године и добио је назив Краљевски у част главног финансијера краља Станислава II. Градња канала коштала је тадашњих 100.000 златника, од чега је 60.000 златника плаћено из краљевске ризнице, а остатак су платили локални трговци и књажеви.<ref>Аляксандр Доўнар. Каралеўскі канал // Вялікае княства літоўскае : Энцыклапедыя ў 2 т. / Пад рэд. Г. П. Пашкова і інш. — Мінск: БелЭН, 2007. — Т. 2. 2-е выд.. — С. 47</ref>